Povrtari krenuli u ovogodišnju setvu
NOVI SAD: Kilogram starog krompira i luka prodaje se sada na pijacama za više od stotinu dinara. Ko je posejao prošle godine, sada će dobro zaraditi, mada povrtari kažu da je takvih malo jer je lanjska godina bila sušna pa su prinosi, a i kvalitet, bili slabi.
Setva novog krompira i luka je završena pre tri sedmice, a završava se i sejanje drugog povrća.
Još nema zvaničnih podataka o tome koliko će povrtarstvo površina zauzeti ove godine, ali proizvođači kažu da će svega biti manje u brazdama. Razlog nije uvoz povrća ili neodgovarajuće cene domaćeg roda spram troškova ulaganja, već nedostatak radne snage. Na to povrtari već duže ukazuju, žaleći se da su od nekog povrća odustali jer zahteva pojačanu brigu sezonskih radnika, kojih je sada na tržištu radne snage sve manje.
Najpre su u setvu krenuli povrtari u Begeču sa šargarepom – već u februaru. Doduše, ne u većem obimu već na svega desetak odsto površina, od oko 600 hektara koliko bi trebalo da ove godine zauzme to povrće.
Od ferubara pa do jula šargarepa će se sejati u zavisnosti od toga u kojem periodu povrtari planiraju da je plasiraju na tržište, tokom jula ili u septembru, kaže direktor Zemljoradičke zadruge u Begeču Goran Zec, i navodi da je u proteklih 18 meseci šargarepa imala dobru inocenu: prva klasa je koštala od 30 do 40 evrocenti kilogram, pa je to razlog zašto će u Begeču pod šargarepom ove godine biti bezmalo stotinu hektara više nego u 2018.
Kao svake godine, svega pomalo posejao je povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović.
Paprika će ići u izvoz, ali na inotržište će dospeti iz druge ruke, kaže Petrović.
U Zemljoradničkoj zadrugi „Zlatno zrno” u Gložanu, koja okuplja 13 zadrugara i veliki broj kooperanata, posejani su industrijska paprika za poznatog kupca, luk i drugo povrće na 230 hektara, a kakvi će prinosi biti, zavisi od toga kakva će biti klima.
Prošla godina bila je godina luka, a kakav će on biti ove godine, znaćemo u avgustu kada ga budemo vadili; mi smo ga posejali na 20 hektara, rekla je direktorka Maja Žilai, nadodeći da krompir uopšte ne seju, premda razmišljaju i o toj setvi, ali tek dogodine...
Taj povrtar neće ovog proleća sejati plavi patlidžan jer nema radne snage da ga neguje. Lane je, veli, cena kupusa bila solidna pa će ga posejati i ove godine. Koliko će čega posejati već zna pa će tako umesto patlidžana posejati više paprike jer ima unapred poznatog kupca.
Jedan od većih proizvođača krompira Branislav Zelenović iz Siriga kaže da je uvozno seme krompira ove godine skupo – 1,1 evro, pa je to razlog zašto će ove godine biti posejano manje krompira.
Krompir je posejan, ali malo s originalnim semenom već iz druge i treće reprodukcije, kaže Zelenović, i dodaje da je „krompirašima”, da bi sve bilo kako treba, potrebno 6.000 do 7.000 evra po hektaru.
U okolini Subotice posejano je dosta krompira jesenas pa će mladog uskoro biti dosta u veletržnicama, kaže naš sagovornik.
On se nada da će stići pre uvoznog i da će se proizvođačima trud isplatiti u pogledu cene.
Z. Delić