Koliko su notari zaradili u septembru i oktobru 2014.

u javna ovlašćenja iz dotadašnje nadležnosti suda, još nije poznato, ali podatke o tome, po rešenju poverenika za informacije od javnog značaja, Ministarstvo finansija treba da omogući javnosti.

U poverenikovom rešenju, koje je doneto krajem januara i, kako saznaje „Dnevnik”, rok njegovog izvršenja lagano ističe, zauzet je stav da „te informacije treba da budu dostupne javnosti“.

Informacije se odnose na nepuna dva meseca rada javnih beležnika, pre nego što im je, od novembra 2014, uvedena obaveza da, osim PDV-a, u  buyet uplaćuju i 30 odsto prihoda. Reč je, podsetimo, o periodu koji je ostao upamćen po velikom višemesečnom protestu advokata, kojim su izdejstvovane određene izmene Zakona o javnim beležnicima.

Poverenikovim rešenjem obavezano je Ministarstvo finansija – Poreska uprava u Beogradu da podatke o visini poreskih obaveza od 1. septembra  2014. do 16. oktobra 2014. godine, koje su uplatili javni beležnici na teritoriji grada Beograda, dostavi po zahtevu o dostupnosti informacija od javnog značaja koji je u novembru iste godine podneo beogradski advokat Uroš Tešmanović, a pošto je odbijen, podneo je žalbu povereniku.

Ministarstvo finansija – Poreska uprava u Beogradu trebalo bi najkasnije pet dana od prijema tog rešenja, u koje je „Dnevnik” imao uvid, da omogući podnosiocu zahteva tražene informacije, odnosno dokumenta iz kojih se može saznati iznos poreskih obaveza koji su beogradski javni beležnici uplatili u naznačenom periodu u korist budžeta Srbije.

Advokat Uroš Tešmanović je u izjavi za „Dnevnik” potvrdio da je 3. februara primio rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja, ali ističe da još nije dobio ni tražene informacije niti bilo kakvo obaveštenje od Ministarstva finansija. 

– U svakom slučaju ću pokušati da to isteram do kraja – kazao je Tešmanović.

Zahtev za pristup tim informacijama podneo je u vreme protesta advokata, u dogovoru s kolegama s kojima je tada sarađivao.

– Cilj nam je prevashodno bio da vidimo koliki su to prihodi koji se odlivaju iz suda – istakao je Tešmanović, ukazujući na to da je sud ostvarivao znatne prihode od poslova koje su od 1. septembra 2014. preuzeli notari po osnovu Zakona o javnim beležnicima.

Iako je prošlo više od godinu i po, Tešmanović je zadovoljan što je ipak usvojena njegova žalba i poništeno rešenje Ministarstva finasnija kojim je bio odbijen zahtev za omogućavanje informacija.

– Nikad nije kasno! Tu je, pre svega, sporno da li se može zadirati u  sferu, da kažemo, privatnosti javnih beležnika, da se vidi kolike oni prihode imaju. Poverenik je zauzeo stav da su oni nosioci javnih ovlašćenja, da je interes javnosti pretežan u odnosu na njihove privatne interese i da su oni, odnosno Poreska uprava, dužni da na zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, dostave informacije o tim primanjima – objašnjava Uroš Tešmanović.

U rešenju poverenika za informacije od javnog značaja navedeno je da je Poreska uprava u Beogradu rešenjem od 27. novembra 2014. odbila Tešmanovićev zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, pozivajući se na odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje se odnose na načelo čuvanja službene tajne u poreskom postupku jer bi omogućavanje traženih informacija predstavljalo povredu prava poreskog obveznika na čuvanje službene tajne.

Poverenik je, citiramo rešenje, „našao da Poreska uprava nije pružila valjan dokaz o opravdanosti ograničenja, odnosno nije dokazala koje bi to teške pravne i druge posledice nastupile pristupom traženim informacijama“. Po stavu poverenika, „tražene informacije nisu takvog karaktera da bi bile isključene iz slobodnog pristupa“.

„Ovo posebno jer se tražene informacije odnose na poreske obaveze lica kojima je Zakonom o javnom beležništvu povereno vršenje javnih ovlašćenja iz kojih, vršeći ih, ostvaruju prihode, te stoga treba da budu dostupne javnosti, budući da su u vezi s vršenjem javne vlasti, a ne u vezi s njihovim privatnim životom”, piše u rešenju.

„Osim toga, po Zakonu o tajnosti podataka, kojim se uređuje jedinstveni sistem određivanja i zaštite tajnih podataka u Srbiji i prestanak njihove tajnosti, kao i druga pitanja, uključujući oznake u stepenu tajnosti, tajna s oznakom ’službena tajna’ i ne postoji u klasifikaciji tajnih podataka, dok je u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji pojam ’službena tajna’ zamenjen pojmom ’tajni podatak’, pri čemu je obaveza čuvanja tajnog podataka povređena ako se nezakonito koristi ili objavi, a ne kada se učini dostupnom na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja”, navodi se u rešenju.

J. Jakovljević

Nema žalbe

Ministarstvo finansija – Poreska uprava u Beogradu obavezuje se da obavesti poverenika za informacije od javnog značaja o izvršenju rešenja. Na to rešenje, inače, nije dopuštena žalba već se može pokrenuti upravni spor.