„Drina...” mi se desila u pravo vreme

Ovih dana sa nestrpljenjem se očekuje nova predstava Kokana Mladenovića, po Andrićevom romanu “Na Drini ćuprija”, koja će premijerno biti izvedena u Srpskom narodnom pozorištu 17. marta. A muziku potpisuje upravo Irena Popović Dragović, dobitnica niza nagrada za originalnu pozorišnu muziku, među kojima su i Sterijina za “Koštanu”, Festivala vojvođanskih pozorišta za “Operu ultimu”, a priznanjima je vrednovana i njena muzika u predstavama “Hasanaginica”, “Antihrist”, “Kauboji”... Njenu umetničku biografiju čini i niz izvođenih dela za simfonijski i gudački orkestar, kamerni ansambl, kao i autorskih projekata.

* Samo u ovoj sezoni komponovali ste muziku za „Julija Cezara” u Somboru, „Noru” u JDP, „Dekamerona” u SNP, „Rodoljupce” u Narodnom pozorištu, igrani film „Smrdljiva bajka”, a sada je na redu „Na Drini ćuprija”?

– Za “Drinu...” smo se dugo spremali. To je onaj komad koga priželjkujete i koji se desi. Ovaj se desio meni u pravo vreme, rekla bih, u vreme kad sam dovoljno sazrela umetnički da mogu da iščitam ili barem naslutim šta je Andrić želeo i hteo. Kokanova “Na Drini ćuprija” je savremena i postavljena kroz novu formu. On Andrića čita iz današnjeg vremena, sa vremenskom distancom, a opet sa puno lepih i intimnih scena koje su ispovesti glavnih junaka. Muzika je spoj tradicije i modernih elemenata sa puno pevanja i horova. Imali smo divan proces, a moj rad sa glumcima SNP- a ću dugo pamtiti. Njihova spremnost i ljubav, koju su pružali tokom rada, fascinirala me je, na tome sam im beskrajno zahvalna. Mislim da sam napravila dobar posao zahvaljujući i njima..

* Kako počinje rad na jednoj pozorišnoj predstavi i šta daje onaj prvi impuls od koga krećete u potrazi za pravim muzičkim izrazom?

– Rad na predstavi je svakako vezan za čitanje teksta ili predloška koje nam prosledi reditelj ako je u pitanju nedramski tekst, ali je svakako najvažniji razgovor sa rediteljem i njegova indikacija u kom pravcu želi da postavi predstavu. Meni su takođe jako važni i glumci koje imam u podeli i rad sa njima kao i improvizacije koje uvek pokušavam da sprovedem tokom prvih dana rada. Tokom tog procesa mogu da sagledam koji izvođački aparat imam i koliko mogu biti ambiciozna u oblikovanju muzičkog tkiva. Moja ambicija je uvek vezana za to da ako pravim song, on bude muzički dobar i izrazit, ali još važnije je da se glumci osećaju sigurno i ugodno dok izvode tu pesmu ili neku vrstu improvizacije.

* Sarađivali ste sa nizom pozorišnih reditelja, ali čini se da ste poslednjih godina najčešće deo stalne autorske ekipe upravo u predstavama Kokana Mladenovića, Andraša Urbana, Snežane Trišić i Olivera Frljića?

– Ekipa reditelja koju ste nabrojali su moji verni saradnici i prijatelji, a svako od njih je specifičan i stvara poseban i zanimljiv teatar. Jako dugo sarađujemo i naše prepoznavanje u poslovnom smislu se desilo pre više godina. Od tad smo svi sazreli, menjali se i razvili estetske okvire u kojima se krećemo. Svaka saradnja je veoma inspirativna i ma koliko se dugo poznajemo i sarađujemo uvek imam osećaj da radimo prvi put. Postoji jedno prećutno poverenje i verovanje koje ja imam u njih i oni u mene. Nikada do sad nisam doživela da oni žele neku drugu vrstu muzike od one koju ja “čujem”, a koja je vezana za neki određeni komad ili neki karakterističan trenutak u predstavi. Na početku svakog procesa oni kažu šta žele i kako “čuju” komad. Moj zadatak je da to ”dešifrujem“ i prevedem u zvuke. Imam potpunu samostalnost dok stvaram, ali mi je bitno da me prate i vode kroz komad.

* U somborskom pozorištu radite muziku za još jednu autorsku predstavu Andraša Urbana?

– Andraš režira svoju novu predstavu “Gogoland” prema motivima pripovedaka Janoša Hercega i prvi put radi u Somboru. Njegov teatar je uvek zanimljivo putovanje, prepuno energije, a muzika prati sve to. Nadam se da je dosledna i moćna kao i njegove ideje i režija. Andraš Urban je specifična i jedinstvena pojava u pozorišnom svetu. Glumcima i meni je jako koristan proces koji prolazimo u radu sa njim. Njegove predstave su uvek prepune bunta, ali i istine. To je retkost..

* Primenjena muzika je samo jedan vid onog čime se u ovoj umetnosti bavite?

– Posle završenih osnovnih studija kompozicije u Beogradu na FMU otišla sam na postdiplomske studije u Salcburg na čuveni Mocarteum univerzitet, ali pored studiranja počela sam da upoznajem i sarađujem sa umetnicima koji su dolazili iz različitih okruženja. Tada sam osnovala Prerađivačku industriju muzičkog materijala, koja je okupljala umetnike iz različitih okruženja. Imali smo nekoliko koncerata u Beogradu i nekoliko nastupa u Salcburgu. Ideja je bila da se koncert savremene muzike prezentira kroz specifičan muzičko poetski teatar. Muzičari na sceni su uvek bili kostimirani, uvek je neki slikar izvodio svoj performans bojama, a video umetnici predstavljali svoje video radove, plesači su igrali. Paralelno sam sa dvojicom umetnika osnovala Mental Arthritis Orćestru, koja je sebe prezentovala kao krnji rok bend koji je izvodio autorske pesme kroz određene performanse i na specifičnim instrumentima, mahom polomljenim i igračkama. Bio je to jako zanimljiv period života. Ali sada obe grupe imaju status mirovanja…

Nina Popov

Energija stvaranja je neuništiva

* Kao autor, izvođač i pedagog da li verujete u isceljujuće dejstvo muzike i uspevate li da, u svemu što nas okružuje, čarobni svet muzike kome ste posvećeni doživljavate kao privilegiju?

– Verujem u moć muzike i umetnosti. Verujem da me štiti od svakodnevnog, banalnog i trivijalnog. Verujem da menja moje poimanje života i komunikaciju sa ljudima. Verujem da sam zaštićena samim tim što komponujem i stvaram. Moj posao nije posao, ali je svakako privilegija i počast. U ovom “poslu” nema smena, odmora, vikenda. Često nema ni logičnih zakonitosti koje podrazumevaju da se od ovog “posla” umorite! Energija stvaranja je neuništiva i svaki put kad pomislite da nema dalje ili da više ništa ne možete da napišete, dešavaju se čuda. Ja sam moj “posao” odavno demistifikovala prvo sebi, a onda i okolini. Postoji talenat, ali pre svega postoji ogroman rad i trud. Svakodnevno komponovanje, čitanje i nadgradnja. Ako imate potrebu da stvarate, nije važno ni vreme, ni motiv, ni mesto gde se nalazite. Za mene je kišni dan najveća inspiracija... sve ostalo su nijanse...