NJIHOVA IMENA SU NA ULIČNIM TABLAMA, A ŽIVOTNE PRIČE SKORO NEPOZNATE Upoznajte Kiša, Božovića, Radujkova, Stajića i Šumanovića kroz dokumentarce

Festival ostvarenja u produkciji KCV „Miloš Crnjanski” biće otvoren premijerom dokumentarno-igranog filma „Danilo Kiš – Mala novosadska Kišologija, Ulica divljih kestenova”, a to veče će zaokružiti višestruko nagrađivan art-dokumentarni film o Savi Šumanoviću „Svetlosti i senke – i umetnike ubijaju, zar ne?”, nakon čega će publika imati priliku da pogleda i dugometražni film o Savi Šumanoviću „Sam pred sobom”. 

Program u subotu, 20. juna, počinje dokumentarno-igranim filmom „Grigorije i Ignjatije. Tragična sudbina Grigorija Božovića”, a potom sledi takođe dokumentarno-igrano ostvarenje „Život i delo Radomira Raše Radujkova”. Reviju filmova „Crnjanski u Svilari” zatvoriće premijera dokumentarnog filma o životu i delu Vase Stajića „Matica srpska – jeste i biće”. 

– Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” kao krovna institucija kulture u našoj pokrajini bavi se širokim spektrom delatnosti: od izdavačke, preko muzičke  produkcije i koncertnih programa, dok su izložbe realizovane pod okriljem naše kuće prepoznatljive već decenijama – navodi mr Nenad Šaponja, v. d. direktora Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” za projekat „ArtMreža kulturnih stanica”. – Međutim, videli smo da postoji prazan prostor kada je reč o filmskoj produkciji, ali na onom posebnom nivou. Znači, ne snimanja dugometražnih igranih filmova, nego upravo da omogućimo mladim ljudima, ali i ostvarenim umetnicima, da pokažu neke od bitnih toposa naše kulture na nivou dokumentarnog, eventualno dokumentarno-igranog filma. I tokom poslednjih nekoliko godina, naravno u saradnji sa nekoliko producentskih kuća i uz podršku Pokrajinske vlade, uspeli smo da snimimo desetak dokumentarnih i dokumentarno-igranih filmova. I u dva dana, 19. i 20. juna, biće prikazano šest naših filmova, od toga dva premijerno. 

Svi filmovi koje je kao koproducent podržao KCV „Miloš Crnjanski” jasno su tematski profilisani? 

– Ideja je bila da na poseban način prezentujemo naše umetnike i kulturne poslenike, a neki su i svetski, jer film ipak donosi posebnu dimenziju, pogotovo u ovo naše digitalno vreme. Recimo, o Savi Šumanoviću, velikom našem slikaru, izuzetno tragične sudbine, snimili smo čak dva filma. Jedan je kratki art-dokumentarno-igrani „Svetlosti i senke – i umetnike ubijaju, zar ne?”, koji je učestvovao na sedamdesetak festivala u svetu, na svih pet kontinenta, i na većini je dobio prve nagade – za film, ali i režiju, montažu, muziku... A počelo je tako što je ekipa na čelu sa Draganom Elčićem i producentskom kućom „Ramonda” iz Beograda zatražila našu pomoć kako bi završili postprodukciju tog neobičnog filma posvećenog našem velikom umetniku u kojem, tokom 35 minuta, koliko traje, praktično nema niti jedne replike. Šumanovićeve slike su te koje govore. Sava Šumanović je, pre no što je 1942. stradao od ustaške ruke, ostavio između 600 i 700 slikarskih radova, od kojih je više od 350 prikazano u filmu. Ekipa je išla i u Pariz, u kafeu u kome još postoje njegovi dragoceni murali, pa u Hrvatsku, u Vinkovce i Zagrebu, gde je neko vreme radio i u Hrvatskom narodnom kazalištu, te, naravno, u njegov rodni Šid. Nakon premijerne projekcija filma u Galeriji Matice srpske i još jedne potom u Srpskom narodnom pozorištu, „Svetlosti i senke – i umetnike ubijaju, zar ne?” je krenuo po svetu: od Indije, Kine, Singapura, Kanade, Švedske, Londona, Pariza... I na svim tim mestima gledaoci su bili su oduševljeni, i Šumanovićem i filmom, o čemu svedoče i te brojne nagrade, 62 za najbolji film festivala. Jasno je, dakle, da ako imate pravi proizvod, možete i u svetu da budete vidljivi. Dve godine kasnije usledio je imaginarni intervju sa Šumanovićem u dugometražnom igrano-dokumentarnom filmu „Sam pred sobom”, koji će takođe biti prikazan u okviru revije.

Nakon ova dva filma o Savi Šumanoviću, prvi dan revije zatvara ostvarenje o Danilu Kišu, da bi drugi dan počeo dokumentarcem o Grigoriju Božoviću?

– Poznati novosadski novinar Stanko Popović radi seriju filmova o Danilu Kišu, u Crnoj Gori, Subotici... a ostvarenje koje će premijerno biti prikazano na reviji predstavlja njegovo filmsko istraživanje o povezanosti velikog pisca sa Novim Sadom. I film koji u subotu otvara „Crnjanskog u Svilari” fokusirana je na književnost. Naime, u saradnji sa Scorpion Production iz Sremskih Karlovaca snimili smo dokumentarno-igrani film o tragičnoj sudbini Grigorija Božovića, našeg velikog pisca koji spada u one autore iz silom utuljene naše baštine. Scenario je napisao Dragiša Bojović, režiju potpisuje prof. dr Dragan Stojmenović, a Božovića igra Jugoslov Krajnov. Priča je to o književniku koji se školovao u Moskvi, gde je 1905. završio čuvenu Moskovsku duhovnu akademiju, pa bio profesor u Prizrenu i Bitolju, a između dva rata i predsednik srpskog PEN-a. Objavio je četrnaest knjiga pripovedaka i putopisa u kojima je opisao sve naše krajeve, od Makedonije do Dalmacije. Na samom kraju Drugog svetskog rata, početkom januara 1945, streljan je u Beogradu i ni groba mu se ne zna. Sve do kraja 1980-ih bio je praktično izgnan iz srpske književnosti, dok ga Gojko Tešić nije uključio u svoju antologiju cenzurisanih pisaca „Utuljena baština” o kojima se decenijama ništa nije smelo prozboriti. Nažalost, iako mi danas više znamo o tim nesumnjivo značajnim piscima, kakav je upravo bio i Grigorije Božović, oni i dalje ne mogu da povrate mesto koje po vrednosti zaslužuju u našoj književnosti. E, pored ostalog, i zbog toga smo uradili ovaj film u kojem učestvuju i Matija Bećković i prof. dr Mileta Aćimović Ivkov, prof. dr Boris Stojkovski i prof. dr Aleksandra Novakov. Cilj nam je bio i da gledaocima približimo Božovićevu životnu priču, ali i, nadam se, da podstaknemo čitaoce da ga čitaju, zato što je to zaista jedan od izuzetno značajnih pisaca našeg jezika.

Konačno, reviju zatvaraju dva ostvarenja posvećena bivšim predsednicima Matice srpske?

– Čini se da generalno, iz ovih ili onih razloga, lako zaboravljamo ljude koji su ostavili dubok trag u našoj kulturi ili u najboljem slučaju znamo samo njihova imena jer se po njima zovu neke ulice. Takav je, recimo, i Radomir Raša Radujkov, izuzetan kulturni pregalac koji, osim što je kratko vreme bio i gradonačenik Novog Sada, bio je i predsedik Matice srpske, i jedan od osnivača Sterijinog pozorja, i inicijator izgradnje nove zgrade Srpskog narodnog pozorišta – koje do tada nije imalo svoju kuću. Znači, iz mnogo aspekata je uticao na posleratnu kulturnu klimu u našem gradu i kroz film će se videti ta njegova i životna priča i vredna ostavština, a u ovom ostvarenju se poslednji put pojavljuje i pesnik, teatrolog i dugogodišnji upravnik SNP-a Zoran Đerić. Budući da je ideja producenta bila da se nastave te priče o važnim Matičarima, pogotovo u ovoj godini njenog velikog jubileja, logično je bilo da sledeća biografija bude posvećena Vasi Stajiću. Tim pre što i ovo veliko ime naše istorije novije generacije takođe znaju po – ulici, a u pitanju je čovek čiji značaj seže još u vreme borbe srpskog naroda u Austrougarskoj monarhiji za očuvanje nacionalnog identiteta. Pa je važna njegova uloga i tokom Prvog svetskog rata, i između dva rata, a nakon oslobođenja u dobroj meri zahvaljujući njemu Matica srpska je ne samo sačuvana nego je uprkos novim, socijalističkim okolnostima, ojačan i čak razgranat njen rad. Oba ova filma , o Raši Radujkovu i Vasi Stajiću, uradila je ekipa Art Digital Medije na čelu sa Zoranom Ivezićem i rediteljem Urošem Pavlovim.

M. Stajić