INTERVJU: ZORAN TANESKI, PREVODILAC U raznolikosti treba uživati
Zvonko Taneskim, univerzitetski profesor i prevodilac sa makedonskog i srpskog, koji već dugo živi u Bratislavi, u razgovoru za „Dnevnik” ističe da kulturne veze između Slovačke i Balkana imaju dugu tradiciju i sežu u daleku prošlost.
– Postoji mnogo naučnih studija sa obe strane koje o tome svedoče. Imamo zajedničko ćirilo-metodsko nasleđe, bliske veze između intelektualaca u periodu preporoda i romantizma, studijske i prevodilačke boravke u savremeno doba, kao i brojne zajedničke projekte iz oblasti humanističkih nauka – navodi profesor Taneski.
Kako je čoveku sa Balkana u Slovačkoj? Šta Vas je najviše iznenadilo ili osvojilo u slovačkoj kulturi?
– Pošto sam u Slovačkoj skoro 20 godina, sa malim prekidima, slovačka kultura mi je toliko prirasla srcu da bih bez problema mogao da zauvek ostanem tamo. Danas me gotovo ništa ne iznenađuje. Sve doživljavam kao deo slovačkog mentaliteta i kulturnog konteksta u kom živim i ljudi sa kojima se svakodnevno okružujem. Svestan sam da nigde nema savršenih uslova za rad i blagostanje, pa čovek sam sebi određuje prioritete.
Imate li utisak da se danas kulturna razmena između Balkana i Slovačke intenzivira?
– Naravno, mogućnosti za kulturnu i naučnu razmenu u današnjem globalizovanom svetu bez granica su velike i uglavnom su dobro iskorišćene. U poslednje vreme ima više studenata sa Balkana na slovačkim univerzitetima, umetnici redovno posećuju festivale i rezidencije, realizuju se bilateralni projekti, bolje su zapaženi i turizam i sl. Imam utisak da pravi interes u ovim oblastima sve više ostaje na nivou pojedinaca ili zaljubljenika, a nemamo šire platforme ili mehanizme koji bi trajno garantovale međusobno upoznavanje i produbljivanje naših kulturnih veza.
Svaka kultura ima svoj ritam i način na koji govori o radosti, patnji i sećanju. Kako biste opisali balkanski i slovački ritam?
– Često se kaže da je Balkan temperamentniji i ekspresivniji od Srednje Evrope, ali moje životno iskustvo potvrđuju da se i taj stereotip često može opovrgnuti, ponekad izuzeci potvrđuju pravilo. Treba izbegavati generalizaciju i suditi prema pojedinačnim slučajevima. Balkan je možda u ljudskoj i porodičnoj komunikaciji otvoreniji i iskreniji, ljudi tamo žive sa više hedonizma i manje stresa, nezavisno od životnih uslova. Međutim, takva opuštenost ovde, u Slovačkoj, može biti pogrešno shvaćena. Ove se generalno očekuje da svi moraju uvek i gotovo podjednako da dožive dinamiku životnog vrtloga.
Obogaćuju me književne rezidencije
Kulturne veze često opstaju i kada političke ili geografske granice nestaju. Primećujete li danas nove oblike povezivanja Balkana i Slovačke, na primer kroz jezik ili umetničku razmenu?
– Drago mi je što postoje koliko-toliko uspostavljene mogućnosti intenzivnijeg povezivanja Balkana i Slovačke. Njihov intenzitet zavisi od afiniteta uključenih strana. I ja lično se trudim da učestvujem u stručnim skupovima preko akademskih mreža Erasmus i CEEPUS na balkanskim univerzitetima kao i na književnim rezidencijama. To me obogaćuje, mada su te aktivnosti ponekad naporne i administrativno zahtevne, ali sam ipak zahvalan na prijatnim kontaktima sa ljudima koje upoznajem i s kojima često započinjem i profesionalnu saradnju.
Balkan i Slovačka su regioni sa komplikovanom istorijom, ali su sačuvali snažan osećaj za pripovedanje i priču. Vidite li u njihovim pripovedačkim tradicijama (usmenim, književnim, muzičkim) neke zajedničke motive koji opstaju do danas?
– I u ovoj oblasti ima mnogo sličnosti. Postmodernizam, feminizam, historiografska metafikcija, kao i eksperimentalna (hibridna) proza, poezija i drama značajno su doprineli da priče na oba kraja budu snažne, ponekad i brutalne. Jezik se vulgarizuje, a književni protago- nisti i antiheroji doživljavaju snažne katarzične efekte u rešavanju zamki savremenog (često opasnog) postojanja, što reflektuje teški život u okruženju ubrzanog kapitalističkog sveta.
Jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i način kako se kulture međusobno dodiruju — preko reči, slika i ritma mišljenja. Hajde da posmatramo jezik kao most…
– Jezički mostovi treba da povezuju i približavaju obale. Ritmovi slovačkog jezika i balkanskih jezika nisu uvek isti, ali to uopšte ne smeta, treba uživati u raznolikosti - ne gledati je kao pretnju - i tražiti jedinstvo u mnoštvu. Na kraju krajeva jezik dobrote uvek nađe put i zato bi trebalo da budemo spremni da zajedno stvorimo nešto lepo što će nam proširiti duhovne vidike i pomoći nam da napredujemo.
Teodora Belić