„Oxygene” u svetu udaraljki

U desetak godina, koliko postoji, ovaj ansambl je neprestano težio ka inovacijama. Već od samih početaka, ovi perkusionisti izvodili su i klasičnu i modernu muziku na svoj način, viđenu iz njihovog ugla, spremni da joj uvek, s palicama u rukama, “dodaju” malo vlastitih sastojaka, novih ukusa, pa i humora.

Tako je bilo od prvog albuma “Eat Suite” iz 2013, s kojim su na sebe skrenuli pažnju i van granica Hrvatske, dobivši pride i dve prestižne nagrade u SAD (Independent Music Awards), a zatim i sa otkačenim video spotom koji su snimili za Mocartovu kompoziciju “Alla Turca”. Redovno nastupaju, i sarađuju, sa najvećim imenima svetske perkusionističke scene, kao i sa mnogim poznatim muzičarima sa ovih prostora. Tokom godina su ostvarili preko sto koncerata i nastupali na više od 50 festivala širom Evrope.

Koliko je važna multimedijalna dimenzija na vašim nastupima, kakvu ulogu ima?

– Ceo projekt je zamišljen kao multimedijalni doživljaj: muzika, video, lajt-šou... a jedno bez drugoga ne funkcioniše. Iako još možda nije sve posloženo do najmanjeg detalja kako bismo mi hteli, sve skupa funkcioniše. Moderna tehnologija nam omogućuje da sa relativno malom produkcijom radimo velike si složene tvari. Svi smatramo da je vreme, izazov, a i napredak otkrivati nove mogućnosti. Na neki način, to je i priča “Sudar Percussiona”.

Septembra 2016. “Sudar Percussion” je snimio video spot za pesmu“Oxygene IV” Žan-Mišel Žara, najavljujući time i ceo album koji će posvetiti njegovoj muzici i najpopularnijim delima kojima je pre četiri decenije legendarni Francuz postavio temelje elektronskoj muzici. Taj snimak je naišao na izuzetno pozitivne kritike. Celokupni multimedijalni projekt “Oxygene” doživeo je nedavno svoje zvezdane trenutke, u Velikoj koncertnoj dvorani Vatroslava Lisinskog u Zagrebu. Sala sa 1.800 sedišta bila je rasprodata, a publika ih je nakon koncerta ispratila ovacijama...

O vama se govori kao o najotkačenijoj grupi muzičara u Hrvatskoj, koji inovativnost kombinuju s humorom. Otkud baš takva kombinacija? Kako se humor susreo i spojio s perkusionističkim muzičkim eksperimentima?

– S obzirom na to da postojimo otprilike devet godina, a poznajemo se više od 15, moglo bi se reći da smo zajedno prošli različite životne situacije, pa tako i one smešne, ali i ozbiljne – otkriva Goran Gorše, umetnički rukovodilac „Sudara”. – No, u poređenju sa snimanjem spota u Istanbulu i Salzburgu za Mocartovu “Alla Turcu” u aranžmanu Mateja Meštrovića, ili snimanjem albuma u dvorcu i dokumentarnog filma, veliki projekt poput “Oxygene” ipak su jedno veliko odrastanje i umetničko stasanje u kojem smo svi skupa prošli izuzetne momente, uspone i padove. U svakom slučaju, teško je komentarisati kako nas drugi gledaju, no verujemo da radimo kvalitetne, različite i izuzetno zahtevne projekte, te na taj način možda i jesmo malo ludi. A uporni, svakako.

Od koga je potekla ideja da pokušate da konkurišete elektronskim instrumentima, sintisajzerima, uz pomoć kojih je Žan-Mišel Žar stvorio poznate zvučne slike i melodijske linije?

– Idejni začetnik je naš producent Branimir Mihaljević, čija se zamisao svima nama “na prvu” svidela, jer smo bili svesni da se upuštamo u nešto izuzetno zahtevno, ali i zanimljivo, nešto što će nam otvoriti neke nove puteve. Muziku Žan-Mišel Žara kao oca elektronske muzike je definitivno izazovno obrađivati na nov način i povezati klasične instrumente poput marimbe, vibrafona, zvona... s elektronikom, te sve zajedno sinhronizovati s autorskim videom i svetlosnim efektima.

Muzika Žan-Mišel Žara u vašem izvođenju morala je da doživi izvesnu transformaciju. Šta je transformacija podrazumevala?

– Moramo priznati da je u početku zaista bilo teško. Ideja je bila dobra, ali nije zvučalo kako smo se nadali. Svi principi koje smo do tada koristili nisu funkcionisali, iako je muzika Žan-Mišel Žara na neki način zahvalna za udaraljkaški ansambl, jer svi ti sekvenceri, arpeggiatori su u stvari perkusionistički loopovi. Međutim, teži deo je bio te konstantne repeticije učiniti zanimljivima. Na sintisajzerima se koriste filteri, efekti i slično, a mi smo različitost morali postići dinamikama, agogikom... Na kraju smo napravili kombinaciju elektronike i udaraljki i, verujem, pogodili. U svakom slučaju, složili smo vlastitu priču interpretirajući muziku Žan-Mišel Žara, i to je neka vrednost. Svakako, treba spomenuti celi autorski tim projekta, a to su članovi benda: Filip Merčep, Adriano Bernobić, Aleksandar Vešić, Robert Batelić, Nikolas Sinković-aranžer, moja malenkost, vizuelni artista Davorin Erceg, lajt artista Darko Mihaljević, ton majstor Goran Klisurić, te reditelj Peđa Gvozdić.

Šta se pokazalo u tom muzičkom sudaru, da li udarački instrumenti mogu da se izbore s elektronikom?

– Pa, odgovor je upravo ta kombinacija. Za sve to je bilo potrebno složiti jedan sistem kako bi sve funkcionisalo i, što je najvažnije, da je sinhronizovano s muzikom i svetlom. A, taj sistem je zaista nešto između klasičnog i notnog pristupa i između elektronike i tehnologije.

Reakcija samog Žan-Mišel Žara na ovaj vaš poduhvat sa njegovim albumom i poznatom numerom “Oxygene IV” bila je veoma pozitivna. Da li ste uopšte očekivali da će reagovati?

– Da, svakako smo očekivali njegovu reakciju već po izlasku video spota “Oxygene” i drago nam je da je zaista bila pozitivna. U stalnom smo kontaktu s izdavačkom kućom BMG, koja pomno prati svaki naš novi iskorak ili obradu nove pesme. Takođe, i sam Žan-Mišel Žar je sa svime upoznat i svakako da nam znači svaka koja reč podrške s njegove strane. Ko zna, možda jednog dana i zasviramo zajednoJ

S obzirom na takav preobražaj muzike, koju je komponovala jedna od legendi elektronske muzike, kakva je percepcija “Oxygene” u vašem izvođenju?

– Iskreno, u samom početku nismo ni sami bili sigurni u šta se upuštamo. Projekt je bio novost za publiku, ali realno i za nas. Ipak, na prvom izvođenju, kada smo započeli pesmu “Oxygene IV” iz publike se začulo „Liberte, Egalite, Fraternite” i na neki način je to značilo krik te jedne generacije. Tada smo znali da smo na pravom putu iako smo još bili daleko od realizacije celog projekta. Mi smo jedna međugeneracija. Generacija između tog doba i ovog novog doba. Na vlastitoj mladosti smo proživljavali sve te promene. Za nas je danas bitno da napredujemo i da ostvarujemo vlastite potencijale, koliko god nas se u tome ponekad onemogućavalo. Svi svedočimo razvoju jedne opšte površnosti i manjku nekih međuljudskih vrednosti koje su se tada, kada je „ Oxygene” nastajao, ipak više cenile. Ljudi su se danas otuđili jedni od drugih, a naš je cilj, koliko je to moguće, da ono ljudsko što svaki čovek ima, probudimo u svakome, te da svaki čovek krene od sebe i pridonese boljem sutra. Možda je upravo toj starijoj generaciji ovaj projekt podsetnik na ta vremena, a mlađoj generaciji poticaj da ipak neke međuljudske stvari stavimo ispred uspeha.

Mislite li da će i u Novom Sadu vaš prijem biti isti kao i u Lisinskom?

– Zaista se nadamo tome. Ovaj projekt je najveći koji smo do sada radili pa su i izazovi veći nego ikad. Baš iz tog razloga često potisnemo očekivanja, jer se fokusiramo da sve uspe kako smo zamislili. Reakcija publike u Lisinskom je zasigurno najveća nagrada nakon tolikog truda, i definitvno se nadamo da će i novosadska publika uživati.

Ima li još sličnih ideja i planova za buduće slične projekte? Može li, recimo, “Kraftwerk” očekivati da će doći na listu vaših interesovanja?

– Pre nekoliko dana smo bili na koncertu “Kraftwerka” u Ljubljani i možda bi to zaista bio  neki logični sled. No, mislim da ćemo se još zadržati na „Oxygene”, a onda jako dobro isplanirati sledeći projekt. Sa svim ovim alatima i znanjem koje smo stekli, imamo lepu priliku da napravimo još jednu lepu priču. Ponekad ni mi sami ne znamo šta možemo očekivati od naših projekata, ali jako nam je važno da se radi srcem i da publika to prepoznaje, kako je i do sada. Veselimo se koncertu u Novom Sadu i nadamo se da ćete uživati u našem multimedijalnom spektaklu u kojem je sve dozvoljenoJ!

Nataša Pejčić