INTERVJU: STEFAN STANOJEVIĆ STAR, STRIT-ART UMETNIK Velika je razlika između kreatora i egzekutora
Na izložbi „Umetnost ulice”, koja je otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine do 3. avgusta 2025. godine, posetioci mogu da pogledaju radove petoro umetnika mlađe i srednje generacije: Aleksandra Bunčića, Jovana Obradovića Shpire, Danice Čudić, Dejana Ivanovića Wupera i Stefana Stanojevića Stara.
Ideja izložbe je paralelno prikazivanje bogate produkcije murala izabranih umetnika u kontekstu njihovih galerijskih radova. Murali su prezentovani na ekranima, dok su ostali umetnički radovi tradicionalno izloženi u savremenim galerijskim uslovima čime se dobija širi uvid u umetničke delatnosti autora.
Stefan Stanojević Star se 2001. doselio u Novi Sad, kada je nacrtao i svoj prvi grafit. Od tada je prisutan na sceni u različitim kontekstima, sve do danas kada imamo priliku da vidimo njegove radove i u institucionalnom kontekstu. U razgovoru za „Dnevnik” pojašnjava da su sva njegova dela nastala spontalno i da su bila već gotova kada je počelo da se govori o aktuelnoj izložbi.
Kakav odnos imaš prema tome što je strit-art našao mesto u jednoj zvaničnoj instituciji kulture?
– Meni je čast, pogotovo sam emotivan kad se setim da je sve počelo više kao kriminal nego kao art.
Uličnom umetnošću se baviš od 2001. Šta se od tada do danas dešavalo u tvom ateljeu, odnosno u zatvorenom prostoru koji nije vidljiv svim ljudima?
– Te 2001. su još bili aktuelni grafiti, a murali su se pojavili kasnije. Posle se to komercijalizovalo i ispolitizovalo u murale i projekte. Od tada do danas moja žiška prema vizuelnom je ostala konstantna, sve ostalo se promenilo i i dalje se menja. U međuvremenu sam otvorio dizajn, lettering i skulpturu pa odsekao par stvari da bih isprofilisao svoj izraz.
Ulične umetnike uglavnom zamišljamo kao „praktičare“, ali koliko je važna priprema, skice, crteži, ili bilo šta drugo što radiš u privatnom prostoru?
– Da, razlika između kreatora i egzekutora je velika, a strit-artisti su često samo egzekutori. Meni su oba pojma važna i uvek sam težio da nađem mehanizam kako da se ekspresujem, a skice, crteži, figura, forma, sve tradicionalne tehnike se uče i učiće artiste kako da materijalizuju sopstvenu viziju i da rafinišu svoje senzibilitete. Mislim da baš u toj “pripremi” tj. fundamentima leži ceo potencijal. Precrtavanjem sa fotografije se ništa ne dešava, čast izuzecima, a AI-jem lažemo sami sebe da smo nešto zapravo uradili mi.
Šta je bila inspiracija za dela koja si odabrao za izlaganje u MSUV?
– Plastika, nove forme i odnos skulpture i slike.
Koliko je tvoj pristup uličnoj i “galerijskoj” umetnosti različit?
– Kod grafita volim slobodu, slova, napuštene lokacije i adrenalin. U “galerijskoj” volim formu, oblikovanje, tehnologije, figuru i plastiku.
Da li si imao prilike da radiš i sa drugim umetnicima čija su dela zastupljena na izložbi i koliko je zastupljen duh zajedništva na novosadskoj street art sceni?
–Uvek sam organizovao zajedničke akcije i jam-ove. Kod ulice je dobro što se ide čoporativno pa razmenimo stavove i iskustva. Uglavnom se svi znamo.
Imaš li uzore u svetu street arta, ili umetnike čiji rad posebno ceniš i pratiš?
– Naravno, ima puno neverovatnih umetnika. Evo par živih: Van Minnen, Aryz, Erwin Wurm, Christoph Niemann, Geoff McFetridge, James Jean, ElMac, Exot PVC…
Baviš se i dizajnom, i u par navrata si govorio da je za tebe to odvojen svet od umetničkog jer se u dizajnu realizuje tuđa vizija. Pa ipak, da li su i takva iskustva formativna za umetnika?
– Itekako. Mnogo sam naučio kroz dizajn, kako da razmišljam i oblikujem, kako da komuniciram, digitalne alate, kako da isporučujem na vreme, ali sam naučio i šta ne valja i koji su kreativni limiti. Upoznao sam bolje svoje kreativne poluge i mogućnosti.
