JEZIKOMANIJA: Odigrati pobedu
U toku je Svetsko prvenstvo u fudbalu koje je, za obožavaoce, praznik sporta.
Čim lopta krene s centra, kreće i gomila poznatih izraza. Neki su dobri, jasni i odomaćeni, a neki su se toliko istrošili da više zvuče kao prazna navika.
Tako je s glagolom „odigrati”: može se odigrati utakmica, poluvreme, turnir, pa čak i dobra akcija. Ali kada kažemo da je neko „odigrao gol” ili „odigrao pobedu”, tu već nešto ne valja.
Pobeda se može ostvariti, izboriti ili zabeležiti, ali se sve češće kaže da je tim „upisao pobedu”.
Taj izraz nije pogrešan, ali je postao sportski šablon koji se ponavlja. Slično je i sa „slaviti protiv rivala”.
U novinarskom jeziku to znači pobediti, ali u običnom govoru čovek slavi rođendan, uspeh ili titulu, ne baš „protiv” nekoga. Zato je ponekad prirodnije reći: Srbija je pobedila, savladala ili nadigrala rivala.
„Rival” je korisna reč, ali ni ona ne mora da zameni svakog protivnika. U sportu se, međutim, često voli zvučnija reč, pa protivnik lako postane rival, derbi, velikan ili ljuti neprijatelj.
„Baraž” je već odomaćena reč i dobro funkcioniše kada označava dodatni put do takmičenja ili opstanka. Nema potrebe da ga na silu prevodimo, jer ga publika razume.
Kad svaka utakmica postane „istorijska”, svaka pobeda „velika”, a svaki poraz „bolan”, reči gube snagu. Dobar sportski jezik treba da ima ritam utakmice.
N. Mirković
