ЈЕЗИКОМАНИЈА: Одиграти победу
У току је Светско првенство у фудбалу које је, за обожаваоце, празник спорта.
Чим лопта крене с центра, креће и гомила познатих израза. Неки су добри, јасни и одомаћени, а неки су се толико истрошили да више звуче као празна навика.
Тако је с глаголом „одиграти”: може се одиграти утакмица, полувреме, турнир, па чак и добра акција. Али када кажемо да је неко „одиграо гол” или „одиграо победу”, ту већ нешто не ваља.
Победа се може остварити, изборити или забележити, али се све чешће каже да је тим „уписао победу”.
Тај израз није погрешан, али је постао спортски шаблон који се понавља. Слично је и са „славити против ривала”.
У новинарском језику то значи победити, али у обичном говору човек слави рођендан, успех или титулу, не баш „против” некога. Зато је понекад природније рећи: Србија је победила, савладала или надиграла ривала.
„Ривал” је корисна реч, али ни она не мора да замени сваког противника. У спорту се, међутим, често воли звучнија реч, па противник лако постане ривал, дерби, великан или љути непријатељ.
„Бараж” је већ одомаћена реч и добро функционише када означава додатни пут до такмичења или опстанка. Нема потребе да га на силу преводимо, јер га публика разуме.
Кад свака утакмица постане „историјска”, свака победа „велика”, а сваки пораз „болан”, речи губе снагу. Добар спортски језик треба да има ритам утакмице.
Н. Мирковић
