(VIDEO) "SVI ŽURE I TU GREŠE" Katica iz Sremskih Karlovaca otkriva šta je presudno za SAVRŠENI KUGLOF
Ušuškani između vinograda i baroknih fasada, Sremski Karlovci već vekovima čuvaju mirise tradicije koji se šire njihovim kaldrmisanim ulicama.
Među tim mirisima posebno mesto zauzima kuglof. Ovaj mirisni kolač prepoznatljivog oblika sa rupom u sredini u Karlovcima nije samo poslastica, već i simbol domaćinstva, gostoprimstva i bogate vojvođanske trpeze.
Bilo da je sa orasima, suvim grožđem, čokoladom ili preliven šećernom glazurom, pa čak i u slanoj varijanti, kuglof u ovom sremskom mestu predstavlja spoj nasleđa i lokalne gastronomske tradicije. O tajnama ovog kolača razgovarali smo sa poslastičarkom Katicom Biber Šnur.
– Kuglof se u Karlovcima pravi još od vremena kada su Nemci, negde oko 1700. godine, počeli da naseljavaju ove krajeve i sa sobom doneli tradiciju njegovog pripremanja. Kasnije su njihovi potomci, 2002. godine, osnovali udruženje Podunavskih Švaba kako bi predstavili svoje kulturne i gastronomske običaje. Među brojnim nemačkim kolačima izbor je pao upravo na kuglof – objašnjava naša sagovornica.
Kolač sa „dimnjakom“
Jedna od karakteristika kuglofa je i njegov specifičan oblik.
– To je jedan od prvih modelovanih kolača. Uvek je okruglog oblika i ima rupu u sredini, koja služi kao „dimnjak“. Taj otvor omogućava da se testo ravnomernije ispeče, ali i da kuglof nakon pečenja izgleda dekorativno na stolu – kaže Katica.
Kuglof ima i svoj festival
U Sremskim Karlovcima ovaj kolač ima i posebnu manifestaciju – Festival kuglofa.
– Pre više od dvadeset godina, kada je organizovan prvi festival, svako od članova udruženja trebalo je da donese bar jedan kuglof na takmičenje. Ja sam te noći pekla mnogo komada, ali sam pola morala da bacim jer nisu uspeli. Samo dva su bila dobra. Tada sam shvatila da moram da naučim kako se zaista pravi kuglof – priča ona.
Tajna je u strpljenju
Kako kaže, postoji nekoliko važnih pravila.
– Modla mora biti dobro namazana i posuta prezlom da se kolač ne zalepi. Kuglof se ne peče na visokoj temperaturi, već na oko 170 stepeni. Pečenje traje dugo, ponekad i više od sat vremena, u zavisnosti od sastojaka. Najveća greška koju domaćice prave je što pokušavaju da ubrzaju pečenje – objašnjava ona.
Sastojci moraju biti iste temperature
Katica dodaje da je važno da sastojci budu približno iste temperature.
– Ne treba koristiti hladno mleko direktno iz frižidera, jer to usporava proces pečenja. Najbolje je da sve pripremite unapred i držite pri ruci – kaže ona.
Kako proveriti da li je kuglof gotov
Najjednostavniji način je test sa čačkalicom.
– Kuglof može na prvi pogled delovati suvo, ali kada ga zagrizete, treba da se topi u ustima. Upravo zbog masnoće i dodataka poput čokolade ili voća on ostaje sočan – objašnjava naša sagovornica.
Važna je i modla
– Ako je modla kvalitetna i ravnomerno izrađena, kuglof će se ravnomerno ispeći. Najbolje su keramičke modle, ali dobro mogu poslužiti i bakarne, aluminijumske ili od lima – kaže ona.
Postoji i slani kuglof
Kuglof ne mora uvek biti slatak.
– Na festivalima često pravim i slane kuglofe. Jedan od najpopularnijih je kuglof sa čvarcima, koji izgleda kao velika pogača, ali je mnogo sočniji – kaže Katica.
Karlovački kuglof sa bermetom
Posebno mesto ima i kuglof sa bermetom.
– Taj recept je nastao 2002. godine na prvom festivalu kuglofa. Ideja je bila da se u kolač doda malo vina kako bi ukus bio drugačiji. Tako je nastao karlovački kuglof sa bermetom – objašnjava ona.
Festival kuglofa u Sremskim Karlovcima održava se svake godine od poslednjeg vikenda u maju do prvog vikenda u junu i okuplja brojne izlagače, kulturno-umetnička društva i ljubitelje tradicionalne kuhinje.
