SVE ŠTO IMAM NEK U PESMI OSTANE! Nataša Mihajlović objavila novi singl „NEMA NAZAD” kao veliku ispovest, pa priznala: „Iz bola se rađaju veliki tekstovi i muzike”

Pesmu je opisala kao ispovest i putovanje kroz prošlost, sve promene i iskustva koje joj je život doneo. To je, kako je rekla, njen glas za sve trenutke, svaki stih, ton kroz koje je dobila deo sebe. „Nema nazad” nosi energiju kretanja, snage i prihvatanja onoga što je bilo, što će biti i što biramo. U razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin Nataša je sumirala svoje učešće na ovom festivalu i otkrila simboliku stihova ove numere. 

– Ovo je bio moj prvi javni solo nastup od kako uz „The Frajle” vodim i solo karijeru. To je bila prilika da sama pokažem ono što sam uradila - ja sam napisala i muziku i tekst, a aranžaman je radio Adis Sirbubalo. Želela sam da rizikujem, da pesmu spakujem u neki zvuk koji nije baš specifičan za ovaj period. Simfonijski orkestar odsvirao je ceo aranžman, ne postoji nikakav elektronski instrument, što je danas retkost. Rizikovala sam i očigledno se to isplatilo. Ovaj festival je ipak jedan pojam i samim tim što sam svrstana u 18 kandidata koji su pevali na sceni je velika stvar, jer je bila velika konkurencija - prijavilo se nas 200.  Jako mi je drago što se „Beogradsko proleće” vraća na onaj pijedestal koji mu pripada. To je za nas muzičare odgovornost - da se pokažemo u pravom svetlu, da napišemo neke veće i zahtevnije pesme – ispričala nam je na početku razgovora za naš list Nataša Mihajlović. 

Za naš list ste pre šest meseci otkrili da imate jednu grandioznu pesmu koju ste pisali za Terezu Kesoviju. Ispostavilo se da je to upravo ova pesma. Kako je došlo do toga da je ipak vi otpevate? 

– Napisala sam pesmu pre više od 12 godina sa namerom da je otpeva Tereza Kesovija. Ona je stajala sa strane, a sada, kada sam krenula sa samostalnom karijerom u trenutku kada sam radila prethodni projekat „Probudi me, zovi me”, koji je nosio određenu poruku i težinu, atmosferu, razmišljala sam da će pesma „Nema nazad” biti sjajan odgovor na prethodnu, da bude pravi pogon za to da idemo napred, da život ide dalje i da nam uvek pruža šanse, otvara vrata i prozore i da treba da budemo svesni toga, da ako padnemo možemo i da ustanemo. Isto kao i trenuci sreće - sve je prolazno. Ono što nam je jedino konstantno jeste promena. Sve se menja i promenu treba da prigrlimo i da budemo srećni što možemo da joj svedočimo. Ova pesma je sjajan nastavak na ono moje najteže životno iskustvo i gubitak brata. 

Pesma nosi snažnu poruku oslobađanja i lične snage. Da li je inspirisana vašim ličnim iskustvom ili nekim posebnim životnim momentom, ako izuzmemo taj najteži?

– Nas umetnike emocije lome i mi u njima pronalazimo izvor najvećeg stvaralaštva. Mislim da neke rane koje mi umetnici imamo retko zacele, nekada ih, možda, u potrazi za nekim odgovorima pročačkamo. To boli, ali onda iz tog bola izađu neke najbolje stvari, veliki tekstovi i muzike. Na nama je da ih kažemo, da ih prenesemo drugimo. „Nema nazad” ne opisuje samo moju bol za bratom, već sva neka moja životna iskustva, koja su me napravila ovakvom kakva sam danas, sve je satkano u tom tekstu. Mnogo ljudi mi je pisalo i reklo da su se pronašli u tekstu, što je i neka poenta. To je priča svih nas koji smo nekada pali, podigli se, zasijali, bili najsjajnija zvezda i najveća premijera (smeh). 

Pesma govori o tome da ne treba da se vezujemo za titule, uspehe i neuspehe, već da idemo dalje, stvaramo i da smo baš zato ovde u ovoj našoj stvarnosti - da bismo bili kreativni. Da nas podseti na to da današnji dan nema reprizu

Stih: „U svaki stih i notu dajem sve, sve što imam nek u pesmi ostane” sugeriše da muziku doživljavate vrlo lično. Koliko je pisanje za vas emotivna terapija?

– Jeste, ja mislim da je ova pesma ispovest. Mislim da mi umetnici imamo taj luksuz da kroz muziku možemo da kažemo sve što mislimo. Ja često kažem da možete svašta da nas pitate, ali da naše pesme sve govore. Voleli smo, nismo voleli, bili smo u ovakvim i onakvim vezama i dobrim i lošim, neko nas je prevario, to je život. Ne treba bežati od života, od činjenice da svi težimo da budemo srećni, zadovoljni i ispunjeni, ali u tom traženju pravimo svakakve ludorije (smeh). Od života smo sve uzeli ili nismo. Možda smo bili „zamrznuti” pa nismo znali šta radimo, ali ta iskrenost je važna, prema sebi na prvom mestu. 

Do sada ste snimili četiri samostalne pesme, koje su potpuno različite. Da li kalkulišete o tome šta ćete i kada snimiti ili sve dođe kada treba, da li osetite ili razmišljate o karijeri?

– Pustim sebe na miru, ali razmišljam o svakom koraku, da se razumemo. Veliko iskustvo može da daje jednu vrstu slobode i samopouzdanja, ali može i da te sputa da možda ne vidiš neke druge prilike. Jeste mi bio plan da idem na „Beogradsko proleće”, ali onda sam po srcu odlučila koju ću pesmu poslati. Što se tiče sledeće još uvek ne znam koja će biti, ali jesu sve moje pesme različite, jer ja i jesam dosta zahtevna po pitanju toga šta mi je zanimljivo. Volim svašta da zapevam, svašta me pokreće - od nekih pop numera koje su ultra komercijalne kao što je moja prva pesma „Stranac” ili nešto od Tine Tarner, do nekih španskih numera koje niko ne peva, pesama na francuskom, grčkom, koje mene pokreću. To je sve nešto što će biti na mom repertoaru. Moja autorska muzika se na to sve naslanja.

Nema nazad, samo napred - šta je vaš sledeći korak?

– Sledeći korak su moji samostalni nastupi koji će biti posebnog tipa, okupila sam svoj bend, momke koji sjajno sviraju. Treba se okružiti ljudima koji vas vide velikim, koji žele da rade sa vama. Hoću da imam neka rezident mesta u Novom Sadu. Stalo mi je do toga da naš Novi Sad više zavolimo, cenimo, da budem tu i napravim neku priču da mogu da dođu Novosađani i svi oni koji žele da nas slušaju. Osim toga, trebalo bi u jednom restoranu ovde da pravim tematske večeri. Jedna od ideja je da bude i veče filmske muzike. 

Vladimir Bijelić