ИНТЕРВЈУ
СВЕ ШТО ИМАМ НЕК У ПЕСМИ ОСТАНЕ! Наташа Михајловић објавила нови сингл „НЕМА НАЗАД” као велику исповест, па признала: „Из бола се рађају велики текстови и музике”
Певачица Наташа Михајловић учествовала је на овогодишњем „Београдском пролећу” на којем је њена песма „Нема назад” освојила награду за најбољи аранжман.
Песму је описала као исповест и путовање кроз прошлост, све промене и искуства које јој је живот донео. То је, како је рекла, њен глас за све тренутке, сваки стих, тон кроз које је добила део себе. „Нема назад” носи енергију кретања, снаге и прихватања онога што је било, што ће бити и што бирамо. У разговору за „Дневников” ТВ магазин Наташа је сумирала своје учешће на овом фестивалу и открила симболику стихова ове нумере.
– Ово је био мој први јавни соло наступ од како уз „The Frajle” водим и соло каријеру. То је била прилика да сама покажем оно што сам урадила - ја сам написала и музику и текст, а аранжаман је радио Адис Сирбубало. Желела сам да ризикујем, да песму спакујем у неки звук који није баш специфичан за овај период. Симфонијски оркестар одсвирао је цео аранжман, не постоји никакав електронски инструмент, што је данас реткост. Ризиковала сам и очигледно се то исплатило. Овај фестивал је ипак један појам и самим тим што сам сврстана у 18 кандидата који су певали на сцени је велика ствар, јер је била велика конкуренција - пријавило се нас 200. Јако ми је драго што се „Београдско пролеће” враћа на онај пиједестал који му припада. То је за нас музичаре одговорност - да се покажемо у правом светлу, да напишемо неке веће и захтевније песме – испричала нам је на почетку разговора за наш лист Наташа Михајловић.
За наш лист сте пре шест месеци открили да имате једну грандиозну песму коју сте писали за Терезу Кесовију. Испоставило се да је то управо ова песма. Како је дошло до тога да је ипак ви отпевате?
– Написала сам песму пре више од 12 година са намером да је отпева Тереза Кесовија. Она је стајала са стране, а сада, када сам кренула са самосталном каријером у тренутку када сам радила претходни пројекат „Пробуди ме, зови ме”, који је носио одређену поруку и тежину, атмосферу, размишљала сам да ће песма „Нема назад” бити сјајан одговор на претходну, да буде прави погон за то да идемо напред, да живот иде даље и да нам увек пружа шансе, отвара врата и прозоре и да треба да будемо свесни тога, да ако паднемо можемо и да устанемо. Исто као и тренуци среће - све је пролазно. Оно што нам је једино константно јесте промена. Све се мења и промену треба да пригрлимо и да будемо срећни што можемо да јој сведочимо. Ова песма је сјајан наставак на оно моје најтеже животно искуство и губитак брата.
Симболична трансформација кроз костиме из прошлости
У споту за ову песму променили сте 12 костима, које сте носили у ранијим појављивањима. Одакле идеја за тако нешто, у чему је симболика?
– То су костими у које сам успела да уђем после 16 година каријере (смех). Мени је гардероба иначе доста важна, мислим да је костим битан за нас музичаре, уметнике, да је то једна врста облачења у неку личност када смо на сцени, мени је то јако забавно. Генерално волим моду, она ми је јако инспиративна. Желела сам да у споту и кроз гардеробу покажем промену, трансформацију. Спот симболично окупља све костиме које сам носила кроз каријеру. Сваки од њих носио је део мене кроз године и сваки од њих носи неку посебну причу. Неки од тих костима ми данас не пристају, али сам захвална на свим искуствима, и добрим и лошим, која сам у њима доживела и кроз која сам се градила. Сада су сви ту, заједно, као сведоци свега што је било и свега што тек долази. У споту је и моја мачка која има 20 година, а која је била сведок - „The Frajle” и ја смо снимале неки новогодишњи програм, а она је учествовала са нама, ставила сам је као део свог живота.
Песма носи снажну поруку ослобађања и личне снаге. Да ли је инспирисана вашим личним искуством или неким посебним животним моментом, ако изузмемо тај најтежи?
– Нас уметнике емоције ломе и ми у њима проналазимо извор највећег стваралаштва. Мислим да неке ране које ми уметници имамо ретко зацеле, некада их, можда, у потрази за неким одговорима прочачкамо. То боли, али онда из тог бола изађу неке најбоље ствари, велики текстови и музике. На нама је да их кажемо, да их пренесемо другимо. „Нема назад” не описује само моју бол за братом, већ сва нека моја животна искуства, која су ме направила оваквом каква сам данас, све је саткано у том тексту. Много људи ми је писало и рекло да су се пронашли у тексту, што је и нека поента. То је прича свих нас који смо некада пали, подигли се, засијали, били најсјајнија звезда и највећа премијера (смех).
Песма говори о томе да не треба да се везујемо за титуле, успехе и неуспехе, већ да идемо даље, стварамо и да смо баш зато овде у овој нашој стварности - да бисмо били креативни. Да нас подсети на то да данашњи дан нема репризу
Стих: „У сваки стих и ноту дајем све, све што имам нек у песми остане” сугерише да музику доживљавате врло лично. Колико је писање за вас емотивна терапија?
– Јесте, ја мислим да је ова песма исповест. Мислим да ми уметници имамо тај луксуз да кроз музику можемо да кажемо све што мислимо. Ја често кажем да можете свашта да нас питате, али да наше песме све говоре. Волели смо, нисмо волели, били смо у оваквим и онаквим везама и добрим и лошим, неко нас је преварио, то је живот. Не треба бежати од живота, од чињенице да сви тежимо да будемо срећни, задовољни и испуњени, али у том тражењу правимо свакакве лудорије (смех). Од живота смо све узели или нисмо. Можда смо били „замрзнути” па нисмо знали шта радимо, али та искреност је важна, према себи на првом месту.
До сада сте снимили четири самосталне песме, које су потпуно различите. Да ли калкулишете о томе шта ћете и када снимити или све дође када треба, да ли осетите или размишљате о каријери?
– Пустим себе на миру, али размишљам о сваком кораку, да се разумемо. Велико искуство може да даје једну врсту слободе и самопоуздања, али може и да те спута да можда не видиш неке друге прилике. Јесте ми био план да идем на „Београдско пролеће”, али онда сам по срцу одлучила коју ћу песму послати. Што се тиче следеће још увек не знам која ће бити, али јесу све моје песме различите, јер ја и јесам доста захтевна по питању тога шта ми је занимљиво. Волим свашта да запевам, свашта ме покреће - од неких поп нумера које су ултра комерцијалне као што је моја прва песма „Странац” или нешто од Тине Тарнер, до неких шпанских нумера које нико не пева, песама на француском, грчком, које мене покрећу. То је све нешто што ће бити на мом репертоару. Моја ауторска музика се на то све наслања.
Нема назад, само напред - шта је ваш следећи корак?
– Следећи корак су моји самостални наступи који ће бити посебног типа, окупила сам свој бенд, момке који сјајно свирају. Треба се окружити људима који вас виде великим, који желе да раде са вама. Хоћу да имам нека резидент места у Новом Саду. Стало ми је до тога да наш Нови Сад више заволимо, ценимо, да будем ту и направим неку причу да могу да дођу Новосађани и сви они који желе да нас слушају. Осим тога, требало би у једном ресторану овде да правим тематске вечери. Једна од идеја је да буде и вече филмске музике.
Владимир Бијелић
