Večeras OVO obavezno morate da uradite! PRED NAMA JE IVANJDANSKA NOĆ U narodu se veruje da je posebno BLAGOTVORNA
Pravoslavni vernici 7. jula obeležavaju Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu.
Veče uoči praznika, poznato kao Ivanjdanska noć, u narodnoj tradiciji zauzima posebno mesto i prati ga niz običaja koji simbolizuju zdravlje, zaštitu, ljubav i blagostanje.
Sveti Jovan naziva se Preteča jer je najavio dolazak Isusa Hrista, a Krstitelj zato što ga je krstio u reci Jordan. U našem narodu ovaj praznik vekovima je povezan sa prirodom i lekovitim biljem, pa se veruje da upravo uoči Ivanjdana trave imaju najveću snagu.
Najpoznatiji običaj jeste pletenje ivanjdanskog venčića od kantariona, ivančice, bele rade, kamilice, deteline i drugog livadskog cveća. Venčić se potom kači iznad ulaznih vrata kao simbol zaštite doma, zdravlja i napretka tokom cele godine. Devojke ga često stavljaju pod jastuk ili kroz njega gledaju momka koji im se dopada, verujući da će im doneti sreću u ljubavi.
Kako se pravi ivanjdanski venčić?
Za tradicionalni venčić potrebno je:
kantarion (jovanova trava),
ivančica, bela rada, kamilica ili drugo livadsko cveće,
jedna crvena ruža (po želji),
tanak konac ili žica.
Bilje je najbolje ubrati uveče uoči praznika ili rano ujutru na Ivanjdan. Cveće se rasporedi u manje buketiće koji se potom pažljivo povezuju u krug, dok se krajevi učvrste koncem ili tankom žicom. Gotov venčić okači se iznad ili sa desne strane ulaznih vrata, kao znak blagoslova i zaštite doma.
U mnogim krajevima Srbije veruje se da je noć uoči Ivanjdana posebno blagotvorna, pa se ljudi umivaju izvorskom vodom ili se kupaju u rekama i potocima, verujući da voda tada ima isceliteljsku moć.
Ivanjdan je praznik koji podseća na veru, nadu i obnovu, a brojni običaji koji se i danas čuvaju deo su bogatog narodnog nasleđa i poštovanja prema jednom od najvećih svetitelja hrišćanstva, piše Bela.
