Вечерас ОВО обавезно морате да урадите! ПРЕД НАМА ЈЕ ИВАЊДАНСКА НОЋ У народу се верује да је посебно БЛАГОТВОРНА
Православни верници 7. јула обележавају Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља, једног од најпоштованијих светитеља у хришћанству.
Вече уочи празника, познато као Ивањданска ноћ, у народној традицији заузима посебно место и прати га низ обичаја који симболизују здравље, заштиту, љубав и благостање.
Свети Јован назива се Претеча јер је најавио долазак Исуса Христа, а Крститељ зато што га је крстио у реци Јордан. У нашем народу овај празник вековима је повезан са природом и лековитим биљем, па се верује да управо уочи Ивањдана траве имају највећу снагу.
Најпознатији обичај јесте плетење ивањданског венчића од кантариона, иванчице, беле раде, камилице, детелине и другог ливадског цвећа. Венчић се потом качи изнад улазних врата као симбол заштите дома, здравља и напретка током целе године. Девојке га често стављају под јастук или кроз њега гледају момка који им се допада, верујући да ће им донети срећу у љубави.
Како се прави ивањдански венчић?
За традиционални венчић потребно је:
кантарион (јованова трава),
иванчица, бела рада, камилица или друго ливадско цвеће,
једна црвена ружа (по жељи),
танак конац или жица.
Биље је најбоље убрати увече уочи празника или рано ујутру на Ивањдан. Цвеће се распореди у мање букетиће који се потом пажљиво повезују у круг, док се крајеви учврсте концем или танком жицом. Готов венчић окачи се изнад или са десне стране улазних врата, као знак благослова и заштите дома.
У многим крајевима Србије верује се да је ноћ уочи Ивањдана посебно благотворна, па се људи умивају изворском водом или се купају у рекама и потоцима, верујући да вода тада има исцелитељску моћ.
Ивањдан је празник који подсећа на веру, наду и обнову, а бројни обичаји који се и данас чувају део су богатог народног наслеђа и поштовања према једном од највећих светитеља хришћанства, пише Бела.
