Film
VRELE SCENE nove adaptacije klasične priče „ORKANSKIH VISOVA” rasplamsavaju STRASTI! Da li je ROMANSA izgubila bitku pred GOLOTINJOM?
Novi trejler za filmsku adaptaciju „Orkanskih visova”, koja stiže početkom 2026. godine, iznenadio je publiku mračnim i erotskim tonom.
Umesto klasične romanse, na koju je čitalačka publika navikla kroz istoimenu knjigu, rediteljka Emerald Fenel predstavila je provokativnu verziju u kojoj dominiraju strast i eksplicitne scene, a glavne uloge tumače Margo Robi i Džejkob Elordi. Ovakav pristup otvorio je brojna pitanja o savremenom predstavljanju erotike na filmu - da li ona služi kao umetnički izraz, sredstvo šoka ili čista provokacija - ali i o tome kako današnji filmovi oblikuju percepciju ljubavnih odnosa, koji često poprimaju oblike emocionalne ili fizičke agresije ili potpuno zanemaruju samu ljubav u korist prikaza erotike kao samostalnog, dominantnog motiva.
Može li klasik preživeti Holivud?
Prema najavama, nova ekranizacija „Orkanskih visova” neće pratiti klasičnu priču Emili Bronte na koju je publika navikla. Umesto toga, rediteljka se usmerava na opsesiju, strast i odnose koji stoje na ivici između ljubavi i destrukcije. Radnja je prebačena u neodređeno savremeno vreme, a ambijent deluje mračno i uznemirujuće.
Prvi trejler izazvao je podeljene reakcije. Jedni hvale hrabar pristup i vizuelni stil, dok drugi zameraju što je u fokus stavljena erotika više nego u originalnom romanu.
Dok je kod Emili Bronte naglasak bio na snažnim emocijama i unutrašnjem nemiru likova, u ovoj adaptaciji više prostora dobijaju scene fizičke privlačnosti i seksualne napetosti. Upravo ta promena izazvala je nedoumice - deo publike smatra da se time gubi suština klasika i da se priča svodi na isključivo fizički odnos, dok drugi misle da savremena interpretacija na taj način samo naglašava ono što je i u knjizi bilo prisutno, ali tada opisano mnogo suptilnije.
Dodatne kontroverze izazvao je izbor glumaca. Margo Robi kao Katrin nije naišla na odobravanje kod dela publike jer je u romanu lik znatno mlađi, dok je, sa druge strane, izbor Džejkoba Elorodija za Hitklifa otvorio temu reprezentacije. U romanu on dolazi sa margine engleskog društva, pa mnogi misle da je rediteljka propustila priliku da istakne i socijalne i rasne razlike koje su važan deo izvorne priče.
Gej romansa koja je podelila publiku
Film koji više govori o osećanjima nego što je u njemu fokus na eksplicitnim scenama jeste „Zovi me svojim imenom” iz 2017. godine. Radnja je smeštena u Italiju osamdesetih godina i prati odnos Elia i američkog studenta Olivera. Njih dvojica postepeno razvijaju bliskost koja prerasta u ljubav i vezu. Film je snimljen po romanu Andrea Asimana. Timoti Šalame u ulozi Elia dobio je svetsku slavu i nominaciju za „Oskara”, dok je Armi Hamer kao Oliver ostavio snažan utisak kod publike. Ipak, pored velikog uspeha i nagrada, film je izazvao i brojne rasprave.
Najviše pažnje nije privukla činjenica da se radi o romansi između dvojice muškaraca, nego njihova razlika u godinama. Elio je u filmu sedamnaestogodišnjak, što u mnogim zemljama znači da je maloletan, dok je Oliver dvadesetčetvorogodišnji odrastao čovek.
Zbog toga su mnogi kritičari i gledaoci postavili pitanje da li je ispravno prikazivati njihov odnos kao ljubavnu priču bez jasnijeg naglašavanja tih okolnosti. Deo publike brani film i ističe da je reč o vremenskom i kulturnom kontekstu osamdesetih, kada je bilo prihvatljivije da mlađi tinejdžeri ulaze u veze sa starijim partnerima. Prema njihovom mišljenju, film ne treba tumačiti kao zloupotrebu, već kao prikaz prve velike zaljubljenosti i iskustva koje oblikuje mladog čoveka. S druge strane, mnogi smatraju da Holivud nije smeo da zanemari činjenicu da je Elio maloletan i da taj odnos može da deluje problematično. Postoji bojazan da mladi gledaoci film mogu shvatiti kao romantizaciju odnosa u kome postoji jasna neravnoteža zrelosti i moći.
50 nijansi manipulacije
Film „Pedeset nijansi sive” iz 2015. godine, kao i njegovi nastavci, postao je svetski fenomen i time zaradio stotine miliona dolara i privukao ogromnu publiku. Predstavljen je kao priča o „mračnoj romansi” između studentkinje Anastasije i bogatog Kristijana Greja, ali vrlo brzo se našao u centru oštrih rasprava. Mnogi kritičari su ukazali na to da ono što je prikazano kao strast i ljubav više liči na emocionalno i psihičko zlostavljanje. Kristijan kontroliše Anin život do detalja, od toga šta jede, kada spava, kako vežba, pa sve do načina na koji sme da ga dodirne. U jednom delu joj čak nudi i ugovor kojim ona praktično „predaje sebe” njemu.
Za jedne, to je bila samo fantazija, ali za druge to je jasan primer romantizacije toksične veze. Naučnici su takođe ukazivali na problem. Istraživanja, poput rada sociološkinje Ejmi Bonomi, pokazala su da takav odnos ima karakteristike nasilne veze, jer podrazumeva stalnu kontrolu, izolaciju i osećaj straha kod glavne junakinje. Mnoge je dodatno pogodilo to što je film u bioskopima prikazan baš za Dan zaljubljenih, kako je planirano i za „Orkanske visove”, jer se time, po njihovom mišljenju, opasna dinamika predstavlja kao „ljubavna priča”.
Deo publike film je prihvatio kao uzbudljivu fikciju, ali bilo je i onih koji su upozoravali na njegov uticaj, posebno na mlade devojke. Poruka da „moćan i bogat muškarac može sve da radi jer ima traume”, a da je uloga žene da ga „spasi”, mnogima je delovala opasno.
Iza luksuznih apartmana, skupocenih automobila i glamuroznih scena, kritičari su videli priču o ženi koja gubi svoj glas i kontrolu nad sopstvenim životom, te je ovaj film, uprkos tome što je prikazan kao erotska romansa, implicitno promovisao mraču stranu odnosa moći i kontrole.
„Lepotica i zver” za odrasle
Uprkos tome što se na Netfliksu pojavio 2020. godine bez velike promocije, film „365 dana” ubrzo je postao jedan od najgledanijih. Nedugo zatim, ušao je u top-liste više od dvadeset zemalja i od glumaca Ane-Marije Šiklucke i Mikelea Moronea napravio zvezde.
Glavni razlog popularnosti bile su eksplicitne scene seksa koje je publika opisivala kao „najsmelije u novijem filmu”.
Priča prati Lauru, ženu koju otme sicilijanski mafijaš Masimo i daje joj godinu dana da se zaljubi u njega. Iako je predstavljeno kao fantazija, mnogi kritičari su upozoravali da ovo nije ljubavna priča već otmica i prisila. Zbog toga je film izazvao velike podele. Jedni su ga branili kao erotsku bajku za odrasle, dok su drugi tvrdili da normalizuje seksualno nasilje i romantizuje Stokholmski sindrom. Najveći talas negodovanja izazvala je pevačica Dafi, koja je i sama preživela otmicu i seksualno nasilje. Ona je u javnom pismu zatražila od Netfliksa da ukloni film, ističući da on predstavlja vid „opasnog sadržaja”. Pokrenute su brojne peticije - jedne da se film povuče, druge da ostane kao „umetničko delo”. Glumci su odgovarali da su scene samo gluma i da je sve snimano u kontrolisanim uslovima. Morone je naglašavao da publika zna da to nije stvarnost, dok je autorka romana Blanka Lipinska film branila tvrdeći da je reč o fantaziji namenjenoj odraslima, te je po njenom mišljenju to varijanta stare priče „Lepotica i zver”. Iako je publika bila podeljenih stavova, film nije ostao nezapažen, a njegova popularnost pokazuje da ovakvi sadržaji i te kako privlače ogromnu pažnju.
