POSLE 144 GODINE ZAVRŠAVA SE SAGRADA FAMILIJA Barselona dobija najvišu crkvu na svetu, Gaudijev hram budućnosti ispisuje novu stranicu istorije
„Hram Sagrada familija je delo u rukama Božjim i u volji naroda“, rekao je svojevremeno kreator ovog zdanja u srcu Barselone - Antoni Gaudi (1852-1926).Kako se ovog juna navršava vek od smrti španskog arhitekte, tako se očekuje i da pomenuta rimokatolička bazilika bude, nakon 144 godine, najzad završena.
Zaviseći isključivo od (novčane) podrške naroda, premda i okolnosti koje su usporavale izgradnje Sagrade familije (iliti Svete porodice), nakon skoro veka i po čovečanstvo će konačno dobiti dugo iščekivanu najvišu crkvu na svetu, visoku svega 172,5 metra. Bila bi ona i viša, ali je sam Gaudi smatrao da građevina ne treba da premašuje vrh barselonskog brda Monžuik (što u prevodu znači „Planina Jevreja“), koje je visoko 177 metara.
Međutim, zbog samog izleda bazilike, čitav projekat je oduvek izazivao oprečna mišljenja, premda ne u prvih godinu dana, odnosno od polaganja kamena temeljca (1882) i plana da se zida po prvobitnom projektu arhitekte Fransiska de Paule del Viljara, a koji je bio smenjen sa zadatka zbog „tehničkih razlika oko cene materijala“. Ideja za podizanjem katedrale nastala je pak još 1866. godine, kada je španski trgovac knjigama Hose Marija Bokabela osnovao versko društvo posvećeno Svetom Josipu, a koje je 1881. godine kupilo zemljište za crkvu. Tada je taj kvart smatran maltene predgrađem, da bi ubrzo potom postao sam centar oko kog je Barselona počela da se razvija i širi.
Naime, nakon neuspele saradnje sa Viljarom, koliko 1883. na scenu nastupa tridesetjednogodišnji Antoni Gaudi koji je prvih decenija uz Sagradu familiju uspevao da projektuje i druge značajne građevine (poput palate Guelj, kuća Kalvet, Batljo, Mila, parka Guelj i sl.), da bi se crkvi u potpunosti posvetio od 1914. godine pa sve do neočekivane smrti. Gaudija je udario tramvaj, usled čega je izgubio svest, te je, usled svog zapuštenog i neprepoznatljivog izgleda bio poslat u bolnicu za siromašne u kojoj je tri dana kasnije (10. juna) i preminuo.
Sagrada familija je, osim što je neiscrpna tema fascinacije i rasprava, često i jedan od glavnih „aktera“ u filmovima/serijama i knjigama, zahvaljujući čemu malo ko nije čuo za ovu građevinu ili nema predstavu kako ona izgleda.
„Telo crkve zaklanjaju tri ogromen fasade. S istočne strane, živopisna fasada Rođenja (Isusa Hrista) uzdiže se kao viseći vrt iz kog izbijaju raznobojne biljke, životinje, voće i ljudi. U oštrom kontrastu, na zapadnoj strani Stradanja stoji jednostavan kostur od grubog kamena, isklesan tako da podseća na žile i kosti. Na južnoj strani, fasada Slave uvija se nagore u haotičnom spletu demona, idola, grehova i poroka, koji konačno ustupaju mesto simbolima uznesenja, vrline i raja na jednom vrhu“, opisano je u knjizi „Poreklo“ Dena Brauna (2018), koji je deo (ključne) radnje smestio upravo u hramu „čiji se grozdovi prozračnih tornjeva bez ikakvog napora penju u špansko nebo“.
Kako je Gaudi bio izraženi vernik, štaviše asketski religiozan, svoj odnos prema duhovnom ali i fizičkom svetu oko sebe najbolje je dočarao upravo Sagradom familijom, kako njenim spoljašnjim, tako i unutrašnjim izgledom. Tako glavni deo svetilišta visok je 70 metara i sačinjen od „stubaste šume“ koju je arhitekta stvorio „kao ohrabrenje umu da se vrati mislima o najranijim tragačima za unutrašnjim sopstvom, kojima je šuma služila kao Božja katedrala“.
Ako ne delite impresije ovog španskog umetnika i vizionara, koji je Sagradu familiju stvarao s namerom da predstavlja crkvu budućnosti, onda i ne čudi što će je jedni doživljavati „svetim čudovištem“, a drugi „senzualnom, spiritualnom i organskom“ građevinom.
Kako bilo, rečima je teško dočarati zdanje koje ima na hiljade detalja, naročito onih neuočljivih posetiocima, ali da će svet dobiti novo čudo, to je neminovno. Meseci pred nama pokazaće da li će predviđeni rokovi biti prekoračeni (budući da postoje navodi da će određeni dekorativni detalji i stepenište raditi do 2034. godine), ali i da li će Antoni Gaudi biti proglašen za sveca, za šta je proces, na osnovu dekreta pape Franje, pokrenut prošlog aprila.
- Poklapajući se sa stogodišnjicom njegove smrti i završetkom kule Isusa Hrista, Sagrada Familija će biti svedok neviđene prekretnice završetkom važnog građevinskog izazova i priznanjem izuzetnog čoveka. Ova godišnjica nije samo arhitektonska prekretnica, već je i proslava, sećanje i kolektivna počast. Kao deo zajedničkog programa proslave Gaudijeve godine, koju je prošlog maja predstavio Gaudijev savet, Sagrada Familija organizuje niz sopstvenih događaja u znak sećanja na stotu godišnjicu smrti arhitekte, od jeseni 2025. do Božića (25.12) 2026. godine- navodi se na zvaničnom sajtu Sagrade familije (www.sagradafamilia.org).
L. Radlovački
