ČOVEK „ZABORAVIO DA UMRE” Imao rak pluća u poslednjoj fazi, a onda poživeo još 40 godina: „Nisam lekar, ali mislim da je vino pomoglo”
Kada su mu lekari 1976. godine saopštili da ima terminalni rak pluća i da mu je ostalo još svega nekoliko meseci života, Stamatis Moraitis nije očekivao da će priča o njegovom kraju postati jedna od najpoznatijih priča o dugovečnosti.
Posle više decenija provedenih u Sjedinjenim Američkim Državama, odlučio je da se vrati na rodno grčko ostrvo Ikariju, kako bi poslednje dane proveo među svojim ljudima i u mestu koje je oduvek smatrao domom.
Međutim, umesto da tamo ode da umre, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi – Moraitis je na Ikariji živeo još više od 40 godina i postao jedan od simbola tajne dugog života ovog ostrva.
Čovek koji je iz Amerike otišao na rodno ostrvo
Stamatis Moraitis rođen je na Ikariji, ostrvu u Egejskom moru koje je danas poznato kao jedno od svetskih područja dugovečnosti. Kao mlad čovek preselio se u Sjedinjene Američke Države u potrazi za boljim životom.
Tamo je upoznao Grkinju Elpiniki, sa kojom je zasnovao porodicu i dobio troje dece. Tokom života u Americi služio je i u vojsci, a godinama je gradio novi život daleko od rodnog kraja.
Sve se promenilo 1976. godine kada je počeo da oseća ozbiljne probleme sa disanjem. Prvobitno je mislio da ima problema sa srcem, ali pregledi su pokazali mnogo težu dijagnozu – terminalni rak pluća.
Više lekara potvrdilo je isto mišljenje, a prognoza je bila sumorna. Rekli su mu da mu je ostalo svega nekoliko meseci života.
Pred njim je bila teška odluka. Mogao je da ostane u Americi, blizu dece, i da prođe kroz zahtevne terapije, ili da se vrati u Grčku i poslednje dane provede na svom ostrvu, prenosi "Greek reporter".
Odlučio je da se vrati na Ikariju.
Kako je kasnije pričao, želeo je da bude sahranjen u porodičnoj grobnici, ali je povratak kući doneo mnogo više od toga.
Vratio se da umre, a počeo je ponovo da živi
Kada je stigao na Ikariju, Moraitis je prvih dana uglavnom provodio u krevetu. Bio je slab i pripremao se za ono što su mu lekari najavili.
Međutim, kada su njegovi prijatelji iz detinjstva čuli da se vratio, počeli su svakodnevno da ga posećuju. Provodili su sate u razgovorima, uz domaće vino i druženje koje je, kako je kasnije govorio, vratilo radost u njegov život.
Prošlo je šest meseci, ali umesto pogoršanja – njegovo stanje počelo je da se menja.
Počeo je da ustaje iz kreveta, da radi u bašti, šeta selom i odlazi u lokalni kafić gde je sa prijateljima igrao tavli, tradicionalnu grčku igru sličnu tabliću.
Meseci su prolazili, a zatim su se pretvorili u godine.
Bašta koju je obrađivao sve više je napredovala, a Moraitis je počeo da živi životom koji je ranije smatrao izgubljenim. Uživao je u jednostavnoj hrani, domaćem vinu, prirodi i vremenu provedenom sa ljudima koje voli.
Kasnije je čak dogradio sobe kako bi njegova deca i unuci iz Amerike mogli češće da dolaze u posetu.
"Nisam lekar, ali mislim da je vino pomoglo"
Godinama kasnije, kada su ga pitali kako objašnjava svoj dug život, Moraitis je imao jednostavan odgovor.
"Nisam lekar, ali mislim da je vino pomoglo", rekao je svojevremeno za BBC.
Ipak, mnogi su njegovu priču povezivali sa čitavim načinom života na Ikariji – ostrvu koje je poznato po velikom broju stanovnika koji dožive duboku starost.
Stanovnici ovog grčkog ostrva tradicionalno se hrane namirnicama iz sopstvene proizvodnje, mnogo vremena provode napolju i održavaju snažne društvene veze sa porodicom i prijateljima.
Moraitis je verovao da su mu pomogli prirodna hrana, lekovito bilje, domaće vino, svakodnevni rad i život sa manje stresa.
Nije voleo industrijska vina, već je često isticao da više ceni domaća, za koja je smatrao da imaju manje dodataka i konzervansa.
Zašto se Ikarija smatra ostrvom dugovečnosti
Ikarija pripada takozvanim "plavim zonama" – mestima u svetu gde stanovnici statistički žive duže i često ostaju aktivni i u poznim godinama.
Ostrvo se često opisuje kao mesto "gde ljudi zaboravljaju da umru", jer veliki broj stanovnika doživi 90. ili 100. godinu.
Stručnjaci dugovečnost stanovnika povezuju sa kombinacijom faktora – mediteranskom ishranom bogatom povrćem, maslinovim uljem i ribom, svakodnevnim kretanjem, manjim nivoom stresa i jakim porodičnim i društvenim vezama.
Istraživanja o životnom veku ukazuju da navike i način života imaju veliki uticaj na zdravlje, dok genetika predstavlja samo jedan deo slagalice.
Upravo zbog toga priča o Stamatiju Moraitisu i danas privlači pažnju – ne samo zbog neobičnog preokreta njegove sudbine, već i zbog pitanja koliko svakodnevne navike mogu da utiču na kvalitet i dužinu života.
Život koji je trebalo da traje nekoliko meseci trajao je četiri decenije
Stamatis Moraitis preminuo je 2. februara 2013. godine na Ikariji, gde je i sahranjen u porodičnoj grobnici, kako piše "Protothema".
Zvanično je imao 98 godina, iako je sam često govorio da veruje da je doživeo 102 godine jer nije bio potpuno siguran u tačan datum rođenja.
Njegova priča ostala je kao podsetnik da život ponekad ume da iznenadi i onda kada sve prognoze govore suprotno.
