ЧОВЕК „ЗАБОРАВИО ДА УМРЕ” Имао рак плућа у последњој фази, а онда поживео још 40 година: „Нисам лекар, али мислим да је вино помогло”
Када су му лекари 1976. године саопштили да има терминални рак плућа и да му је остало још свега неколико месеци живота, Стаматис Мораитис није очекивао да ће прича о његовом крају постати једна од најпознатијих прича о дуговечности.
После више деценија проведених у Сједињеним Америчким Државама, одлучио је да се врати на родно грчко острво Икарију, како би последње дане провео међу својим људима и у месту које је одувек сматрао домом.
Међутим, уместо да тамо оде да умре, догодило се нешто што нико није могао да предвиди – Мораитис је на Икарији живео још више од 40 година и постао један од симбола тајне дугог живота овог острва.
Човек који је из Америке отишао на родно острво
Стаматис Мораитис рођен је на Икарији, острву у Егејском мору које је данас познато као једно од светских подручја дуговечности. Као млад човек преселио се у Сједињене Америчке Државе у потрази за бољим животом.
Тамо је упознао Гркињу Елпиники, са којом је засновао породицу и добио троје деце. Током живота у Америци служио је и у војсци, а годинама је градио нови живот далеко од родног краја.
Све се променило 1976. године када је почео да осећа озбиљне проблеме са дисањем. Првобитно је мислио да има проблема са срцем, али прегледи су показали много тежу дијагнозу – терминални рак плућа.
Више лекара потврдило је исто мишљење, а прогноза је била суморна. Рекли су му да му је остало свега неколико месеци живота.
Пред њим је била тешка одлука. Могао је да остане у Америци, близу деце, и да прође кроз захтевне терапије, или да се врати у Грчку и последње дане проведе на свом острву, преноси "Greek reporter".
Одлучио је да се врати на Икарију.
Како је касније причао, желео је да буде сахрањен у породичној гробници, али је повратак кући донео много више од тога.
Вратио се да умре, а почео је поново да живи
Када је стигао на Икарију, Мораитис је првих дана углавном проводио у кревету. Био је слаб и припремао се за оно што су му лекари најавили.
Међутим, када су његови пријатељи из детињства чули да се вратио, почели су свакодневно да га посећују. Проводили су сате у разговорима, уз домаће вино и дружење које је, како је касније говорио, вратило радост у његов живот.
Прошло је шест месеци, али уместо погоршања – његово стање почело је да се мења.
Почео је да устаје из кревета, да ради у башти, шета селом и одлази у локални кафић где је са пријатељима играо тавли, традиционалну грчку игру сличну таблићу.
Месеци су пролазили, а затим су се претворили у године.
Башта коју је обрађивао све више је напредовала, а Мораитис је почео да живи животом који је раније сматрао изгубљеним. Уживао је у једноставној храни, домаћем вину, природи и времену проведеном са људима које воли.
Касније је чак доградио собе како би његова деца и унуци из Америке могли чешће да долазе у посету.
"Нисам лекар, али мислим да је вино помогло"
Годинама касније, када су га питали како објашњава свој дуг живот, Мораитис је имао једноставан одговор.
"Нисам лекар, али мислим да је вино помогло", рекао је својевремено за ББЦ.
Ипак, многи су његову причу повезивали са читавим начином живота на Икарији – острву које је познато по великом броју становника који доживе дубоку старост.
Становници овог грчког острва традиционално се хране намирницама из сопствене производње, много времена проводе напољу и одржавају снажне друштвене везе са породицом и пријатељима.
Мораитис је веровао да су му помогли природна храна, лековито биље, домаће вино, свакодневни рад и живот са мање стреса.
Није волео индустријска вина, већ је често истицао да више цени домаћа, за која је сматрао да имају мање додатака и конзерванса.
Зашто се Икарија сматра острвом дуговечности
Икарија припада такозваним "плавим зонама" – местима у свету где становници статистички живе дуже и често остају активни и у позним годинама.
Острво се често описује као место "где људи заборављају да умру", јер велики број становника доживи 90. или 100. годину.
Стручњаци дуговечност становника повезују са комбинацијом фактора – медитеранском исхраном богатом поврћем, маслиновим уљем и рибом, свакодневним кретањем, мањим нивоом стреса и јаким породичним и друштвеним везама.
Истраживања о животном веку указују да навике и начин живота имају велики утицај на здравље, док генетика представља само један део слагалице.
Управо због тога прича о Стаматију Мораитису и данас привлачи пажњу – не само због необичног преокрета његове судбине, већ и због питања колико свакодневне навике могу да утичу на квалитет и дужину живота.
Живот који је требало да траје неколико месеци трајао је четири деценије
Стаматис Мораитис преминуо је 2. фебруара 2013. године на Икарији, где је и сахрањен у породичној гробници, како пише "Protothema".
Званично је имао 98 година, иако је сам често говорио да верује да је доживео 102 године јер није био потпуно сигуран у тачан датум рођења.
Његова прича остала је као подсетник да живот понекад уме да изненади и онда када све прогнозе говоре супротно.
