Da nije bilo Cezara, Božić bismo slavili usred jeseni EVO ZAŠTO POSTOJI PRESTUPNA GODINA
Zemlji je potrebno nešto više od 365 dana da obiđe Sunce – tačnije oko 365 dana i šest sati. To znači da jedna prava godina traje približno 365,24 dana.
Kada bi svaka godina u kalendaru imala tačno 365 dana, godišnja doba bi se vremenom pomerala – za oko sto godina kalendar bi „pobegao“ za skoro mesec dana, pa bi leto počinjalo u julu, a Božić bi pao negde usred jeseni.
Prvi koji su pokušali da reše ovaj problem bili su Rimljani. Julije Cezar je 45. godine pre nove ere uveo Julijanski kalendar, u kome je svaka četvrta godina bila prestupna.
Time je dodavan jedan dan svake četvrte godine, pa je godina imala 366 dana. Međutim, Julijanski sistem je računao da godina traje 365,25 dana – što je ipak bilo malo više od stvarnog trajanja.
Tokom vekova, ta mala razlika je postala primetna, pa je papa Grgur XIII 1582. godine uveo Gregorijanski kalendar, koji koristimo i danas.
On je doneo preciznija pravila: godina je prestupna ako je deljiva sa 4, ali ne i sa 100 – osim ako je deljiva i sa 400, tada jeste. Zato je, na primer, 2000. godina bila prestupna, a 1900. nije, iako je deljiva sa 4.
