Да није било Цезара, Божић бисмо славили усред јесени ЕВО ЗАШТО ПОСТОЈИ ПРЕСТУПНА ГОДИНА
Земљи је потребно нешто више од 365 дана да обиђе Сунце – тачније око 365 дана и шест сати. То значи да једна права година траје приближно 365,24 дана.
Када би свака година у календару имала тачно 365 дана, годишња доба би се временом померала – за око сто година календар би „побегао“ за скоро месец дана, па би лето почињало у јулу, а Божић би пао негде усред јесени.
Први који су покушали да реше овај проблем били су Римљани. Јулије Цезар је 45. године пре нове ере увео Јулијански календар, у коме је свака четврта година била преступна.
Тиме је додаван један дан сваке четврте године, па је година имала 366 дана. Међутим, Јулијански систем је рачунао да година траје 365,25 дана – што је ипак било мало више од стварног трајања.
Током векова, та мала разлика је постала приметна, па је папа Гргур XIII 1582. године увео Грегоријански календар, који користимо и данас.
Он је донео прецизнија правила: година је преступна ако је дељива са 4, али не и са 100 – осим ако је дељива и са 400, тада јесте. Зато је, на пример, 2000. година била преступна, а 1900. није, иако је дељива са 4.
