”JETRA MI SE RASPALA, MOZAK PARALISAO, A LICE OSTALO BEZ KRVI” Ubeđeni da su mrtvi: Najmisteriozniji psihijatrijski sindrom!
Zamislite da verujete da ste mrtvi. Da vaše telo ne postoji, da organi nestaju ili da krv polako nestaje iz tela.
Za osobe koje pate od Kotardovog sindroma, to nije samo zastrašujuća misao. Ovaj retki mentalni poremećaj, poznat i kao „sindrom hodaćih mrtvaca”, tera obolele da odbacuju sopstvenu egzistenciju i gube osećaj za stvarnost.
Žena negirala osećaj gladi
Kotardov sindrom prvi je opisao francuski neurolog i psihijatar Džuls Kotard, 1880. godine, kao „le délire des négations” – deluziju negacije.
Od tada, medicina je dokumentovala slučajeve ove bolesti u različitim oblicima. Blagi oblik manifestuje se kroz depresiju i samoporicanje, dok teži slučajevi uključuju intenzivne deluzije negacije i hroničnu depresiju.
Jedan od najpoznatijih istorijskih slučajeva, poznat kao Mademoiselle X, opisuje ženu koja je negirala postojanje delova svog tela i osećaj gladi, tvrdeći da je osuđena na večnu propast i da stoga ne može umreti prirodnom smrću. Nažalost, Mademoiselle X je umrla od gladi.
Osećaj smrti i propadanja
Iako su slučajevi Kotardovog sindroma retki i raznovrsni, stručna literatura navodi da kod velikog broja pacijenata centralni simptom ostaje deluzija negacije – poricanje sopstvenog postojanja, određenih delova tela ili osnovnih fizioloških funkcija.
Kod nekih pacijenata javljaju se deluzije besmrtnosti, dok kod drugih dominira osećaj sopstvene smrti i propadanja. Precizni procenti variraju od studije do studije zbog malog broja dokumentovanih slučajeva.
Neki savremeni slučajevi, dokumentovani u literaturi, pokazuju koliko intenzivne mogu biti deluzije kod Kotardovog sindroma.
Dečak mislio da je leš
Takav je slučaj 14-godišnjaka, obolelog od epilepsije, koji je doživljavao Kotardov sindrom nakon napada. Tokom epizoda koje su trajale od tri nedelje do tri meseca, tvrdio je da su svi mrtvi, opisivao sebe kao leš i predviđao kraj sveta u satima. Njegovo ponašanje je bilo potpuno izolovano od spoljnog sveta, bez interesa za društvene ili zabavne aktivnosti.
Još jedan dokumentovani slučaj uključuje 49-godišnjeg muškarca koji je prestao da vodi računa o svom telu i počeo da deli lične stvari.
Odbijao je da jede i bio uveren da postoje zli ljudi koji žele da ga ubiju. Nedelju dana nakon prijema u bolnicu, lekarima je rekao da je već mrtav – da mu stomak ne funkcioniše, da mu se jetra raspala, mozak paralisao, a lice ostalo bez krvi.
Ostajao je nepomičan u krevetu i tvrdio da čuje glasove koji mu govore da je – đavo.
Simptomi se mogu lečiti
Stručnjaci ističu da Kotardov sindrom još nije zvanično priznat kao posebna bolest u ključnim medicinskim priručnicima koji se koriste širom sveta.
To znači da ga američki vodič za mentalne poremećaje (DSM), kao ni međunarodna klasifikacija bolesti Svetske zdravstvene organizacije (ICD-10) ne navode posebno. Iako su simptomi ozbiljni i često dramatični, bolest može ostati neprepoznata ili se tretira kao deo drugih mentalnih poremećaja.
S druge strane, dobra vest je da se ovi zastrašujući simptomi mogu efikasno lečiti.
Tipična terapija uključuju antipsihotike, antidepresive, psihoterapiju, pa čak i elektrokonvulzivnu terapiju, a sve mogu dati pozitivne rezultate, prenosi Science Alert.
U najboljem slučaju, pacijenti sa Kotardovim sindromom mogu izaći iz „iskrivljene stvarnosti” već nakon dve nedelje terapije lekovima.
