”ЈЕТРА МИ СЕ РАСПАЛА, МОЗАК ПАРАЛИСАО, А ЛИЦЕ ОСТАЛО БЕЗ КРВИ” Убеђени да су мртви: Најмистериознији психијатријски синдром!
Замислите да верујете да сте мртви. Да ваше тело не постоји, да органи нестају или да крв полако нестаје из тела.
За особе које пате од Котардовог синдрома, то није само застрашујућа мисао. Овај ретки ментални поремећај, познат и као „синдром ходаћих мртваца”, тера оболеле да одбацују сопствену егзистенцију и губе осећај за стварност.
Жена негирала осећај глади
Котардов синдром први је описао француски неуролог и психијатар Џулс Котард, 1880. године, као „le délire des négations” – делузију негације.
Од тада, медицина је документовала случајеве ове болести у различитим облицима. Благи облик манифестује се кроз депресију и самопорицање, док тежи случајеви укључују интензивне делузије негације и хроничну депресију.
Један од најпознатијих историјских случајева, познат као Mademoiselle X, описује жену која је негирала постојање делова свог тела и осећај глади, тврдећи да је осуђена на вечну пропаст и да стога не може умрети природном смрћу. Нажалост, Мадемоиселле X је умрла од глади.
Осећај смрти и пропадања
Иако су случајеви Котардовог синдрома ретки и разноврсни, стручна литература наводи да код великог броја пацијената централни симптом остаје делузија негације – порицање сопственог постојања, одређених делова тела или основних физиолошких функција.
Код неких пацијената јављају се делузије бесмртности, док код других доминира осећај сопствене смрти и пропадања. Прецизни проценти варирају од студије до студије због малог броја документованих случајева.
Неки савремени случајеви, документовани у литератури, показују колико интензивне могу бити делузије код Котардовог синдрома.
Дечак мислио да је леш
Такав је случај 14-годишњака, оболелог од епилепсије, који је доживљавао Котардов синдром након напада. Током епизода које су трајале од три недеље до три месеца, тврдио је да су сви мртви, описивао себе као леш и предвиђао крај света у сатима. Његово понашање је било потпуно изоловано од спољног света, без интереса за друштвене или забавне активности.
Још један документовани случај укључује 49-годишњег мушкарца који је престао да води рачуна о свом телу и почео да дели личне ствари.
Одбијао је да једе и био уверен да постоје зли људи који желе да га убију. Недељу дана након пријема у болницу, лекарима је рекао да је већ мртав – да му стомак не функционише, да му се јетра распала, мозак паралисао, а лице остало без крви.
Остајао је непомичан у кревету и тврдио да чује гласове који му говоре да је – ђаво.
Симптоми се могу лечити
Стручњаци истичу да Котардов синдром још није званично признат као посебна болест у кључним медицинским приручницима који се користе широм света.
То значи да га амерички водич за менталне поремећаје (DSM), као ни међународна класификација болести Светске здравствене организације (ICD-10) не наводе посебно. Иако су симптоми озбиљни и често драматични, болест може остати непрепозната или се третира као део других менталних поремећаја.
С друге стране, добра вест је да се ови застрашујући симптоми могу ефикасно лечити.
Типична терапија укључују антипсихотике, антидепресиве, психотерапију, па чак и електроконвулзивну терапију, а све могу дати позитивне резултате, преноси Science Alert.
У најбољем случају, пацијенти са Котардовим синдромом могу изаћи из „искривљене стварности” већ након две недеље терапије лековима.