KULTURA RADA I DOBROBITI U CENTRU PAŽNJE ISTRAŽIVANJA „ŠTA RADI ZAPOSLENE?” Fleksibilno radno vreme kao nedosanjan san

Predrag Okanović iz Tim centra, na nedavno održanom događaju  „Promeni ploču”, godišnjoj konferenciji ove konsultantske kuće koja slavi 20 godina pionirskog rada u pogledu psihološke podrške zaposlenima i mnogih drugih usluga za kompanije u Srbiji i inostranstvu. Namera mu, naravno, nije bila da zabavlja učesnike konferencije, nego da predstavi rezultate do sada najvećeg istraživanja beneficija i wellbeing podrške u Srbiji. 

Istraživanje nazvano „Šta radi zaposlene?” Tim centar je realizovao u saradnji sa kućama  „Osiguranik” i „Infostud”, a sprovedeno je na rekordnom uzorku koji je obuhvatio 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih. Uzorak je bio usklađen sa zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (veličina kompanije, industrija, sektor, starost zaposlenih), tako da su rezultati u potpunosti reprezentativni, a kažu veoma zanimljive stvari.

Kao najvruće teme koje je pokrilo istraživanje „Šta radi zaposlene?” izdvojile su se: beneficije, remote work, carewashing, wellbeing, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i ejč-ar trendovi. To znači da se nastavila potreba za većom fleksibilnošću u pogledu radnih sati i mesta rada; povratak u kancelarije, za razliku od rada od kuće, novi je zahtev zbog manjka poverenja izmežu menadžera i radnika; brigopranje je izuzetno visoko - čak 70 odsto zaposlenih kaže da ih kompanije samo predstavljaju kao najvažnije, dok u stvarnosti svaki deveti oseća da se zaista o njima brinu na nivou zarade i sigurnosti; DZO (dobrovoljno zdravstveno osiguranje) jedina je novčana beneficija koja nastavlja uzlazni trend; čak 19 od 20 zaposlenih je prijavilo da imaju bar jedan problem iz domena wellbeing (blagostanja), što znači mnogo stresa i kriza, a malo zdravog radnog i životnog okruženja; ejč-ar (kancelarije za ljudske resurse) i dalje više rade na regrutaciji, nego zadržavanju zaposlenih, a zaposleni ih i dalje posmatraju više kao saradnike menadžmenta i administracije, nego svoje pomoćnike.

Zaposlenima su među beneficijama ubedljivo najvažnije fleksibilno radno vreme, mogućnost rada od kuće, a počela je da raste potražnja i za četverodnevnom radnom nedeljom. Okanović iz Tim centra je bio odlučan u mišljenju da se to kod nas ne može očekivati u skorije vreme, iako je odavno trend u pojedinim evropskim zemljama. 

Ispostavilo se da se i pored deklarativne brige o deci i roditeljstvu, u našoj zemlji kao beneficija za zaspolene u 77 odsto slučajeva još uvek izdvaja samo firmin novogodišnji paketić. Zaposleni su u istraživanju procentualno najviše tražili dodatne slobodne dane i fleksibilno ili skraćeno radno vreme.

- Kako merimo učinak: prisustvom, ili doprinosom? Da li je povratak u kancelariju u skladu sa vrednostima koje promovišemo? Da li smo zaposlenima objasnili razlog zašto je potrebno da budu prisutni? Ovo su neka od pitanja koja bi se mogla postaviti na  rukovodećim pozicijama - predstavio je Okanović nalaze na temu posla od kuće ili u kancelariji, jer zaposleni tvrde da su produktivniji kada imaju ovu mogućnost, dok menadžeri da tako samo daju sebi oduška. 

Wellbeing je najkompleksnija kategorija koja radi zaposlene, izraženo jezikom istraživanja. Ona obuhvata mentalno i fizičko zdravlje, emocionalnu ravnotežu, zadovoljstvo profesionalnim razvojem, finansijsku sigurnost i osećaj svrhe. Samo jedan od 20 ljudi smatra da nema problem ove vrste, a rukovodioci o njemu razmišljaju kao da su luksuz, ili odsustvo ”pravih” problema, pa iz Tim centra prenose po(r)uku: dve trećine zaposlenih ima snižen učinak zbog problema iz kategorije wellbeing. 

 „Zaposelni su naša najveća vrednost!”, „Mi smo jedna velika porodica!”, slogani su koje prate reklame u kojima možemo da vidimo zadovoljstvo na licima kasirki, magacionera, kurira… U stvarnosti, rezultati istraživanja „Šta radi zaposlene?” pokazuju orgoman raskorak. Čak 69 odsto zaposlenih tvrdi da se njihova kompanija samo deklarativno brine o njima. To je dovelo da stvaranja novog izraza koji je veštačka inteligencija prevela sa brigopranje. To znači da se puno novca troši kako bi se kompanija prikazala u pozitivnom svetlu, umesto da ga uloži u svoje radnike.

Igor Burić