КУЛТУРА РАДА И ДОБРОБИТИ У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ ИСТРАЖИВАЊА „ШТА РАДИ ЗАПОСЛЕНЕ?” Флексибилно радно време као недосањан сан

Предраг Окановић из Тим центра, на недавно одржаном догађају  „Промени плочу”, годишњој конференцији ове консултантске куће која слави 20 година пионирског рада у погледу психолошке подршке запосленима и многих других услуга за компаније у Србији и иностранству. Намера му, наравно, није била да забавља учеснике конференције, него да представи резултате до сада највећег истраживања бенефиција и wellbeing подршке у Србији. 

Истраживање названо „Шта ради запослене?” Тим центар је реализовао у сарадњи са кућама  „Осигураник” и „Инфостуд”, а спроведено је на рекордном узорку који је обухватио 759 доносилаца одлука и 3.111 запослених. Узорак је био усклађен са званичним подацима Републичког завода за статистику (величина компаније, индустрија, сектор, старост запослених), тако да су резултати у потпуности репрезентативни, а кажу веома занимљиве ствари.

Као највруће теме које је покрило истраживање „Шта ради запослене?” издвојиле су се: бенефиције, remote work, carewashing, wellbeing, добровољно здравствено осигурање и ејч-ар трендови. То значи да се наставила потреба за већом флексибилношћу у погледу радних сати и места рада; повратак у канцеларије, за разлику од рада од куће, нови је захтев због мањка поверења измежу менаџера и радника; бригопрање је изузетно високо - чак 70 одсто запослених каже да их компаније само представљају као најважније, док у стварности сваки девети осећа да се заиста о њима брину на нивоу зараде и сигурности; ДЗО (добровољно здравствено осигурање) једина је новчана бенефиција која наставља узлазни тренд; чак 19 од 20 запослених је пријавило да имају бар један проблем из домена wellbeing (благостања), што значи много стреса и криза, а мало здравог радног и животног окружења; ејч-ар (канцеларије за људске ресурсе) и даље више раде на регрутацији, него задржавању запослених, а запослени их и даље посматрају више као сараднике менаџмента и администрације, него своје помоћнике.

Запосленима су међу бенефицијама убедљиво најважније флексибилно радно време, могућност рада од куће, а почела је да расте потражња и за четверодневном радном недељом. Окановић из Тим центра је био одлучан у мишљењу да се то код нас не може очекивати у скорије време, иако је одавно тренд у појединим европским земљама. 

Испоставило се да се и поред декларативне бриге о деци и родитељству, у нашој земљи као бенефиција за засполене у 77 одсто случајева још увек издваја само фирмин новогодишњи пакетић. Запослени су у истраживању процентуално највише тражили додатне слободне дане и флексибилно или скраћено радно време.

- Како меримо учинак: присуством, или доприносом? Да ли је повратак у канцеларију у складу са вредностима које промовишемо? Да ли смо запосленима објаснили разлог зашто је потребно да буду присутни? Ово су нека од питања која би се могла поставити на  руководећим позицијама - представио је Окановић налазе на тему посла од куће или у канцеларији, јер запослени тврде да су продуктивнији када имају ову могућност, док менаџери да тако само дају себи одушка. 

Wellbeing је најкомплекснија категорија која ради запослене, изражено језиком истраживања. Она обухвата ментално и физичко здравље, емоционалну равнотежу, задовољство професионалним развојем, финансијску сигурност и осећај сврхе. Само један од 20 људи сматра да нема проблем ове врсте, а руководиоци о њему размишљају као да су луксуз, или одсуство ”правих” проблема, па из Тим центра преносе по(р)уку: две трећине запослених има снижен учинак због проблема из категорије wellbeing. 

 „Запоселни су наша највећа вредност!”, „Ми смо једна велика породица!”, слогани су које прате рекламе у којима можемо да видимо задовољство на лицима касирки, магационера, курира… У стварности, резултати истраживања „Шта ради запослене?” показују оргоман раскорак. Чак 69 одсто запослених тврди да се њихова компанија само декларативно брине о њима. То је довело да стварања новог израза који је вештачка интелигенција превела са бригопрање. То значи да се пуно новца троши како би се компанија приказала у позитивном светлу, уместо да га уложи у своје раднике.

Игор Бурић