MAME OSMEH, ALI I LOME JEZIK Spisak domaćih kovanica koje nisu ušle u opštu upotrebu
Možete li da pogodite šta su "mesecoslov", "glasoudar", "drevnostrnica" ili "skaskopev"? Da li biste mogli da pretpostavite da su, redom, u pitanju kalendar, akcenat, arheologija i balada? Možda se niste ni usudili da ih izgovorite, u strahu da ne doživite "jezikoslom", ali morate priznati da su vas ove neobične reči zantrigirale. A malo je nedostajalo da postanu deo svakodnevnog govora...
Srpski jezik je bogat i raznolik, a osim toga ima i dublje značenje, koje se ne može lako prevesti. Ta raskoš ogleda se i u bogatstvu leksike i fraza, u izražajnim mogućnostima, u brojnim dijalektima, naravno i u dugoj istoriji. Deo te vredne riznice su i reči koje su preuzete iz drugih jezika. No, znate li da je bilo i onih koje nisu ušle u opštu upotrebu?
Kako navodi Instagram stranica @poreklo_reči, 1842. godine postojala je inicijativa Društva srpske slovesnosti (pretka SANU) da stvori srpsku terminologiju za razne grane društvenog i naučnog života. Rad članova Društva kritikovao je, između ostalih, i Vuk Karadžić, optužujući ih da ne znaju svoj jezik, niti hoće da ga uče, i ismevao je njihovo obrazovanje stečeno u inostranstvu.
"Zahvaljujući ovom Društvu, danas imamo reči: bezuslovno, brakolomac, sazvežđe, prinuda, sukob, priraštaj... Ipak, neke nisu prihvaćene, a umesto njih se i danas koristi strana zamena. Glavni izvor za bogaćenje srpskog narodnog jezika bile su reči slovenskog porekla. Nažalost, kritike su dovele do prekida rada već 1847. Danas ne postoji sistematski plan kako da se srpska leksika popuni."
Evo nekih primera domaćih reči koje nisu ušle u opštu upotrebu, a ni u narodni govor. Neke zvuče tako da će vam sigurno izmamiti osmeh, zbog nekih ćete možda "slomiti jezik" dok ih pravilno ne izgovorite, a sigurni smo da će biti i onih koje će vas naterati da se duboko zamislite.
Danas ne bismo znali kako drugačije da kažemo kalendar, ali sistem za računanje vremena imao je i srpsku alternativu – "mesecoslov", ili "mesečnik". Takođe, danas vam nijedna banka neće odobriti nešto što bi se zvalo "povera", ali hoće kredit.
Da li je "glasoudar" udar na glas? Ili je u pitanju akcenat? Može li ekvivalentno da bude i "ravnovredno"? Nekako je logično da "samrtna borba" bude agonija, ali, da li biste ikad pogodili da je "izudija" isto što i anatomija?
Za autopsiju je bila predložena reč "samogled", antropologija je mogla da bude "čovekoslovije", a arheologija, nauka koja proučava ljudsku prošlost, "drevnostrnica". Ima logike i u tome što je za filozofiju predložen naziv "mudroslovije", za apoteku "lekarnica" (koji se inače normalno koristi u Hrvatskoj) ili "lekovnica", a za apatiju – "bezčuvstvije".
Da su predložene reči usvojene, danas bi apriori, atribut preuzet iz latinskog jezika koji se koristi za prihvatanje nekog stanovišta ili zaključka na osnovu pretpostavki glasio "umoizvorno". I latinski termin aposteriori, koji označava znanja izvedena iz iskustva ili opservacije, imao bi srpsku verziju – "čuvstvoizvorno".
Anticipacija bi bila "predprijem", atentat – "pokušaj zločinstva", auditorijum – "slušalište", a balada – izgovorite sad ovo! – "skaskopev".
Da je usvojena terminologija Društva srpske slovesnosti, sada ne bismo išli na balet, već na "veštoples", i ne u banku, nego u "novčaru". Za sistem bismo koristili reč "redostav", diplomatija bi bila "veštozbor", a era ili epoha – "letobroj". I atom bi imao drugačiji naziv – "nedelimak", dok bismo akord zvali "glasoslog".