МАМЕ ОСМЕХ, АЛИ И ЛОМЕ ЈЕЗИК Списак домаћих кованица које нису ушле у општу употребу
Можете ли да погодите шта су "месецослов", "гласоудар", "древнострница" или "скаскопев"? Да ли бисте могли да претпоставите да су, редом, у питању календар, акценат, археологија и балада? Можда се нисте ни усудили да их изговорите, у страху да не доживите "језикослом", али морате признати да су вас ове необичне речи зантригирале. А мало је недостајало да постану део свакодневног говора...
Српски језик је богат и разнолик, а осим тога има и дубље значење, које се не може лако превести. Та раскош огледа се и у богатству лексике и фраза, у изражајним могућностима, у бројним дијалектима, наравно и у дугој историји. Део те вредне ризнице су и речи које су преузете из других језика. Но, знате ли да је било и оних које нису ушле у општу употребу?
Како наводи Инстаграм страница @poreklo_reči, 1842. године постојала је иницијатива Друштва српске словесности (претка САНУ) да створи српску терминологију за разне гране друштвеног и научног живота. Рад чланова Друштва критиковао је, између осталих, и Вук Караџић, оптужујући их да не знају свој језик, нити хоће да га уче, и исмевао је њихово образовање стечено у иностранству.
"Захваљујући овом Друштву, данас имамо речи: безусловно, браколомац, сазвежђе, принуда, сукоб, прираштај... Ипак, неке нису прихваћене, а уместо њих се и данас користи страна замена. Главни извор за богаћење српског народног језика биле су речи словенског порекла. Нажалост, критике су довеле до прекида рада већ 1847. Данас не постоји систематски план како да се српска лексика попуни."
Ево неких примера домаћих речи које нису ушле у општу употребу, а ни у народни говор. Неке звуче тако да ће вам сигурно измамити осмех, због неких ћете можда "сломити језик" док их правилно не изговорите, а сигурни смо да ће бити и оних које ће вас натерати да се дубоко замислите.
Данас не бисмо знали како другачије да кажемо календар, али систем за рачунање времена имао је и српску алтернативу – "месецослов", или "месечник". Такође, данас вам ниједна банка неће одобрити нешто што би се звало "повера", али хоће кредит.
Да ли је "гласоудар" удар на глас? Или је у питању акценат? Може ли еквивалентно да буде и "равновредно"? Некако је логично да "самртна борба" буде агонија, али, да ли бисте икад погодили да је "изудија" исто што и анатомија?
За аутопсију је била предложена реч "самоглед", антропологија је могла да буде "човекословије", а археологија, наука која проучава људску прошлост, "древнострница". Има логике и у томе што је за филозофију предложен назив "мудрословије", за апотеку "лекарница" (који се иначе нормално користи у Хрватској) или "лековница", а за апатију – "безчувствије".
Да су предложене речи усвојене, данас би априори, атрибут преузет из латинског језика који се користи за прихватање неког становишта или закључка на основу претпоставки гласио "умоизворно". И латински термин апостериори, који означава знања изведена из искуства или опсервације, имао би српску верзију – "чувствоизворно".
Антиципација би била "предпријем", атентат – "покушај злочинства", аудиторијум – "слушалиште", а балада – изговорите сад ово! – "скаскопев".
Да је усвојена терминологија Друштва српске словесности, сада не бисмо ишли на балет, већ на "вештоплес", и не у банку, него у "новчару". За систем бисмо користили реч "редостав", дипломатија би била "вештозбор", а ера или епоха – "летоброј". И атом би имао другачији назив – "неделимак", док бисмо акорд звали "гласослог".