(VIDEO) NAUČNICI SU OTKRILI PRIZOR KOJI NADMAŠUJE MAŠTU Ovo je najveća paukova mreža na svetu!
Tim je procenio da koloniju čini oko 69.000 jedinki vrste Tegenaria domestica, poznate kao kućni pauk ljevkaš, i oko 42.000 jedinki manje vrste Prinerigone vagans.
U mračnim dubinama pećine koja se proteže duž granice Grčke i Albanije, naučnici su otkrili prizor koji nadmašuje maštu – najveću poznatu paukovu mrežu na svetu.
Ova kolosalna struktura, prozvana „arahnidski megagrad“, dom je za više od 110.000 paukova, a njeno postojanje ruši dosadašnja saznanja o ponašanju ovih stvorenja i svedoči o neverovatnoj sposobnosti prilagođavanja života u najekstremnijim uslovima.
Otkriće, detaljno opisano u uglednom naučnom časopisu Subterranean Biology, fascinantno je ne samo zbog razmera već i zbog jedinstvene društvene dinamike koja se odvija unutar mreže. Dve vrste paukova, koje su inače strogo samotnjačke, ovde žive u neverovatnoj harmoniji, stvarajući ekosistem kakav nikada ranije nije zabeležen.
Ogromnu mrežu prvi su uočili speleolozi iz Češkog speleološkog društva još 2022. godine, ali tek je nedavna poseta međunarodnog tima istraživača otkrila prave razmere ovog čuda prirode. Mreža se prostire na površini od oko 100 kvadratnih metara duž zida niskog i uskog prolaza u takozvanoj „Sumpornoj pećini“, krškom lavirintu koji je milionima godina oblikovala reka Sarantaporos i sumporna kiselina.
Blerina Vrenozi, biološkinja sa Univerziteta u Tirani i jedna od naučnica na projektu, opisala je prizor kao nadrealan.
„Kada smo uperili lampe, pećina je zaiskrila“, izjavila je za medije. „Mreža je zapravo mozaik hiljada pojedinačnih mreža u obliku levaka, a svila je reflektovala svetlost stvarajući utisak ogromne, svetlucave površine.“
Nesvakidašnji suživot dve samotnjačke vrste
Ono što ovo otkriće čini revolucionarnim jeste činjenica da obe vrste paukova u prirodi žive samotnjački. Štaviše, veći Tegenaria domestica inače je predator manjeg Prinerigone vagans. Naučnici su zato bili suočeni s ključnim pitanjem: kako je moguć ovako neobičan suživot?
„Naša hipoteza je da u potpunom mraku pećine pauci jednostavno ne vide jedni druge“, objasnila je dr Vrenozi. „Nedostatak vizuelnih podražaja sprečava agresivno i predatorsko ponašanje, omogućavajući im da koegzistiraju na istom prostoru.“
Ovom čudu prirode divi se i vođa istraživanja Istvan Urak sa Univerziteta Sapientia u Transilvaniji.
„Ovo je jedinstven slučaj suživota dve vrste unutar iste mreže u ovako velikom broju. Osećam divljenje prema genijalnosti prirode koja je stvorila ovakvo remek-delo od paukova koji nisu poznati po društvenoj saradnji“, izjavio je Urak.
„Sumporna pećina“ daleko je od gostoprimljivog doma. Vazduh je ispunjen vodonik-sulfidom, otrovnim gasom koji miriše na pokvarena jaja, a večna tama čini je neprikladnom za većinu živih bića. Ipak, upravo su ti ekstremni uslovi omogućili procvat paučje metropole.
Tajna njihovog opstanka leži u jedinstvenom lancu ishrane. Mikrobi koji se hrane sumporom stvaraju guste naslage na zidovima pećine. Tim mikrobima se hrane rojevi sitnih mušica, a naučnici procenjuju da ih u pećini ima više od dva miliona. Te mušice postaju lak plen i neiscrpan izvor hrane za paukove zarobljene u njihovoj velikoj, lepljivoj mreži.
Dodatna analiza DNK uzoraka otkrila je da su populacije obe vrste paukova u pećini genetski različite od svojih rođaka koji žive na površini. To ukazuje da su se tokom vremena prilagodile jedinstvenom i izolovanom okruženju, evoluirajući u zasebnu zajednicu.
