(ВИДЕО) НАУЧНИЦИ СУ ОТКРИЛИ ПРИЗОР КОЈИ НАДМАШУЈЕ МАШТУ Ово је највећа паукова мрежа на свету!
Тим је проценио да колонију чини око 69.000 јединки врсте Tegenaria domestica, познате као кућни паук љевкаш, и око 42.000 јединки мање врсте Prinerigone vagans.
У мрачним дубинама пећине која се протеже дуж границе Грчке и Албаније, научници су открили призор који надмашује машту – највећу познату паукову мрежу на свету.
Ова колосална структура, прозвана „арахнидски мегаград“, дом је за више од 110.000 паукова, а њено постојање руши досадашња сазнања о понашању ових створења и сведочи о невероватној способности прилагођавања живота у најекстремнијим условима.
Откриће, детаљно описано у угледном научном часопису Subterranean Biology, фасцинантно је не само због размера већ и због јединствене друштвене динамике која се одвија унутар мреже. Две врсте паукова, које су иначе строго самотњачке, овде живе у невероватној хармонији, стварајући екосистем какав никада раније није забележен.
Огромну мрежу први су уочили спелеолози из Чешког спелеолошког друштва још 2022. године, али тек је недавна посета међународног тима истраживача открила праве размере овог чуда природе. Мрежа се простире на површини од око 100 квадратних метара дуж зида ниског и уског пролаза у такозваној „Сумпорној пећини“, кршком лавиринту који је милионима година обликовала река Сарантапорос и сумпорна киселина.
Блерина Вренози, биолошкиња са Универзитета у Тирани и једна од научница на пројекту, описала је призор као надреалан.
„Када смо уперили лампе, пећина је заискрила“, изјавила је за медије. „Мрежа је заправо мозаик хиљада појединачних мрежа у облику левака, а свила је рефлектовала светлост стварајући утисак огромне, светлуцаве површине.“
Несвакидашњи суживот две самотњачке врсте
Оно што ово откриће чини револуционарним јесте чињеница да обе врсте паукова у природи живе самотњачки. Штавише, већи Tegenaria domestica иначе је предатор мањег Prinerigone vagans. Научници су зато били суочени с кључним питањем: како је могућ овако необичан суживот?
„Наша хипотеза је да у потпуном мраку пећине пауци једноставно не виде једни друге“, објаснила је др Вренози. „Недостатак визуелних подражаја спречава агресивно и предаторско понашање, омогућавајући им да коегзистирају на истом простору.“
Овом чуду природе диви се и вођа истраживања Истван Урак са Универзитета Sapientia у Трансилванији.
„Ово је јединствен случај суживота две врсте унутар исте мреже у овако великом броју. Осећам дивљење према генијалности природе која је створила овакво ремек-дело од паукова који нису познати по друштвеној сарадњи“, изјавио је Урак.
„Сумпорна пећина“ далеко је од гостопримљивог дома. Ваздух је испуњен водоник-сулфидом, отровним гасом који мирише на покварена јаја, а вечна тама чини је неприкладном за већину живих бића. Ипак, управо су ти екстремни услови омогућили процват паучје метрополе.
Тајна њиховог опстанка лежи у јединственом ланцу исхране. Микроби који се хране сумпором стварају густе наслаге на зидовима пећине. Тим микробима се хране ројеви ситних мушица, а научници процењују да их у пећини има више од два милиона. Те мушице постају лак плен и неисцрпан извор хране за паукове заробљене у њиховој великој, лепљивој мрежи.
Додатна анализа ДНК узорака открила је да су популације обе врсте паукова у пећини генетски различите од својих рођака који живе на површини. То указује да су се током времена прилагодиле јединственом и изолованом окружењу, еволуирајући у засебну заједницу.
