NAUKA POTVRDILA: Pas može da nanjuši Parkinsonovu bolest pre nego lekar – Bamper i Pinat pogađaju u 80 odsto slučajeva

Dešava se da pas obrati posebnu pažnju na neke ljude i njihove mirisne „manifestacije”, i u većini slučajeva ispostavilo se da oseća više od mirisa. Psi su u stanju da nanjuše pojedine bolesti, a nova studija otkriva da naši četvoronošci mogu da osete Parkinsonovu bolest.

Dijagnostičari Bamper i Pinat

Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Mančesteru i Univerziteta u Bristolu pokazuje da psi mogu da otkriju bolest samo njušenjem briseva kože uzetih sa leđa ili vrata bolesnih ljudi. U studiji su učestvovala dva kućna psa, zlatni retriver Bamper i labrador Pinat (Kikiriki) koji su dresirani da razlikuju uzorke ljudi sa Parkinsonovom bolešću i onih bez nje.

Oni nisu samo pogađali obolele, već su tačno identifikovali Parkinsonovu bolest u oko 80 odsto slučajeva. Što je još impresivnije, bili su u pravu u vezi sa „zdravim” uzorcima u skoro 98 procenata.

Dr Kler Gest, suosnivačica organizacije Medical Detection Dogs (organizacije koja je pomogla u obuci Bampera i Kikirikija), rekla je da su rezultati ohrabrujući, dodajući da je „pravovremena dijagnoza ključna kada je u pitanju usporavanje progresije Parkinsonove bolesti, a psi su u stanju da otkriju bolest godinama pre nego nego što simptomi postanu očigledni.“

Psi mogu da namirišu određene vrste raka, otkriju pad šećera u krvi kod dijabetičara, da predvide epileptične napade, pa čak i da identifikuju COVID-19. Ali otkrivanje Parkinsonove bolesti uvek je bilo teško, jer se ona često dijagnostikuje prekasno i ne postoji jedinstveni test za nju. Trenutno se lekari oslanjaju na uočavanje simptoma poput tremora i ukočenosti koji se obično ne pojavljuju dok bolest nije uveliko uznapredovala, piše Petguide.

Kako pas namiriše da je neko oboleo od Parkinsonove bolesti? Ljudi sa Parkinsonovom bolešću verovatno proizvode drugačiju mešavinu prirodnih ulja na svojoj koži (sebum) koja oslobađaju jedinjenja drugačijeg mirisa. Istraživači su prikupili uzorke tako što su ljudima stavljali gazu preko noći ili bi im obrisali potiljak, a potom davali psima da omirišu.

Potraga za jedinjenjem koje „miriše”

Dr Nikol Runi sa Univerziteta u Bristolu, koja je vodila istraživanje, kaže da ovi rezultati pokazuju da postoji jasan profil mirisa povezan sa bolešću i da su svi učesnici u studiji bili impresionirani doslednošću pasa. U njihovom načinu otkrivanja Parkinskonove bolesti postoji „nešto” što bi moglo da promeni način na koji pristupamo ranom dijagnostikovanju ovog oboljenja.

Zamislite budućnost u kojoj pseći nos postaje obavezan deo rutinskih pregleda, posebno za ljude sa visokim rizikom obolevanja od određenih bolesti. Istraživači se nadaju da će na kraju tačno identifikovati koja jedinjenja psi njuše kako bi laboratorije mogle da kreiraju veštačke senzore koji bi funkcionisali podjednako dobro.

Za sada treba osećati strahopoštovanje prema onome što psi mogu da urade. Oni nisu samo naši drugari u šetnji ili senke koje kradu hranu iz kuhinje: oni su sposobni su da nam pomognu na načine koje tek počinjemo da razumemo.

Zato sledeći put, kad pas ne želi da prestane da vas njuška, zastanite pre nego što ga odgurnete: možda on već zna nešto što tek treba da saznate.