NESTANAK STRUJE MOŽE VAS SKUPO KOŠTATI Evo kako da zaštitite uređaje

Instinktivno posegnemo za telefonom da pozovemo elektrodistribuciju, ali pre nego što to učinimo, sijalica zatreperi, TV se uključi pa odmah opet sve nestane. I tako nekoliko puta u razmacima od nekoliko minuta, dok struja na kraju potpuno ne dođe možda nakon sat ili dva.

U tim trenucima više i nije važno što nećemo odgledati ono zbog čega smo sela/la u fotelju. Pitanje koje nas muči jeste: da li ovakve oscilacije u napajanju mogu oštetiti uređaje? Da li treba sve odmah isključiti iz utičnica? Ili su savremeni aparati dovoljno otporni na ove promene napona?

Na ova pitanja odgovara mr Željko Marković, diplomirani inženjer elektrotehnike i bivši direktor u Elektroprivredi Srbije. On objašnjava da je pojava višestrukih kratkotrajnih nestanaka struje najčešće rezultat pokušaja automatskog ponovnog uključenja mreže nakon kvara. Kvar može biti prolaznog karaktera, uzrokovan, recimo, atmosferskim pražnjenjem, granom koja je pala na vod ili pticom koja je izazvala kratak spoj.

– U takvim situacijama, zbog automatskih pokušaja uključenja, može doći do tzv. sklopnih prenapona, koji mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za elektronske uređaje. Čak i kada su uređaji priključeni, ali ne i uključeni, postoji rizik od oštećenja. Najugroženiji su oni sa osetljivim elektronskim komponentama, kaže Marković.

Preporuka je, navodi, da se prilikom nestanka struje svi aparati isključe iz utičnica, i da se ponovo uključe tek kada se napajanje potpuno stabilizuje, prenosi Kurir .

Na pitanje da li se korisnici mogu zaštititi od ovakvih prenapona, Marković odgovara potvrdno.

– Rešenje postoji. Postoje zaštitni sistemi koji mogu zaštititi uređaje ne samo od sklopnih prenapona, koji nastaju zbog manipulacija u mreži, već i od tzv. atmosferskih prenapona izazvanih udarom groma. 

Jedan od načina zaštite jeste ugradnja odvodnika prenapona u glavnu razvodnu tablu objekta, ispred osigurača. Na tržištu su dostupni i produžni kablovi sa ugrađenom prenaponskom zaštitom, idealni za priključivanje uređaja poput televizora, računara, modema i drugih elektronskih aparata, ističe stručnjak.

Dodaje da su atmosferski prenaponi češći u seoskim sredinama, koje su uglavnom pokrivene nadzemnom mrežom, dok su gradska područja, zbog pretežno kablovske infrastrukture, manje izložena ovakvim uticajima.

– Zbog nadzemne mreže, sela su podložnija atmosferskim uticajima i samim tim ugroženija kada je reč o ovakvim prenaponima zaključuje Marković.