НЕСТАНАК СТРУЈЕ МОЖЕ ВАС СКУПО КОШТАТИ Ево како да заштитите уређаје

Инстинктивно посегнемо за телефоном да позовемо електродистрибуцију, али пре него што то учинимо, сијалица затрепери, ТВ се укључи па одмах опет све нестане. И тако неколико пута у размацима од неколико минута, док струја на крају потпуно не дође можда након сат или два.

У тим тренуцима више и није важно што нећемо одгледати оно због чега смо села/ла у фотељу. Питање које нас мучи јесте: да ли овакве осцилације у напајању могу оштетити уређаје? Да ли треба све одмах искључити из утичница? Или су савремени апарати довољно отпорни на ове промене напона?

На ова питања одговара мр Жељко Марковић, дипломирани инжењер електротехнике и бивши директор у Електропривреди Србије. Он објашњава да је појава вишеструких краткотрајних нестанака струје најчешће резултат покушаја аутоматског поновног укључења мреже након квара. Квар може бити пролазног карактера, узрокован, рецимо, атмосферским пражњењем, граном која је пала на вод или птицом која је изазвала кратак спој.

– У таквим ситуацијама, због аутоматских покушаја укључења, може доћи до тзв. склопних пренапона, који могу представљати озбиљну опасност за електронске уређаје. Чак и када су уређаји прикључени, али не и укључени, постоји ризик од оштећења. Најугроженији су они са осетљивим електронским компонентама, каже Марковић.

Препорука је, наводи, да се приликом нестанка струје сви апарати искључе из утичница, и да се поново укључе тек када се напајање потпуно стабилизује, преноси Курир .

На питање да ли се корисници могу заштитити од оваквих пренапона, Марковић одговара потврдно.

– Решење постоји. Постоје заштитни системи који могу заштитити уређаје не само од склопних пренапона, који настају због манипулација у мрежи, већ и од тзв. атмосферских пренапона изазваних ударом грома. 

Један од начина заштите јесте уградња одводника пренапона у главну разводну таблу објекта, испред осигурача. На тржишту су доступни и продужни каблови са уграђеном пренапонском заштитом, идеални за прикључивање уређаја попут телевизора, рачунара, модема и других електронских апарата, истиче стручњак.

Додаје да су атмосферски пренапони чешћи у сеоским срединама, које су углавном покривене надземном мрежом, док су градска подручја, због претежно кабловске инфраструктуре, мање изложена оваквим утицајима.

– Због надземне мреже, села су подложнија атмосферским утицајима и самим тим угроженија када је реч о оваквим пренапонима закључује Марковић.