NISU PROBLEM MARAMA NITI SUKNJA – NEGO KARMIN NA KAŠIČICI Otac Predrag bez uvijanja govorio o neprimerenom ponašanju tokom pričešća

Ipak, upravo u takvim situacijama ljudi ponekad naprave postupke o kojima možda ranije nisu ni razmišljali. Otac Predrag Popović ranije je govorio o nekim navikama koje primećuje kod vernika, ali i o tome kako se odnos prema nedelji i odlasku na liturgiju s vremenom promenio.

U jednom od svojih obraćanja posebno se osvrnuo na ponašanje prilikom pričešća, oblačenje, ali i na način na koji vernici doživljavaju različite crkve i manastire.

Otac Predrag Popović o karminu tokom pričešća

Otac Predrag kaže da nikada nije imao problem sa tim da li žena nosi maramu ili dugu suknju kada dolazi u crkvu. Međutim, jednu stvar smatra neprikladnom – nošenje karmina prilikom pričešća.

Kako je objasnio, problem vidi u tome što tragovi karmina mogu ostati na kašičici kojom se potom pričešćuju drugi vernici.

"Ja nikad nisam imao problema sa tim da li neko nosi maramu ili ne, da li nosi dugu suknju ili ne, ali mi je smetalo što nosite karmin kad se pričešćujete, na kašičici ostaje karmin, a onda se drugi iza vas pričešćuju tom istom kašičicom", rekao je otac Predrag.

Nedelja nije običan dan

U svom obraćanju osvrnuo se i na odnos prema nedelji, ističući da bi ovaj dan za vernike trebalo da ima posebnu težinu.

Prema njegovim rečima, nedeljna liturgija je svojevrsna svečanost, pa bi i odeća trebalo da bude primerena takvom događaju, odnosno drugačija od one koju nosimo tokom svakodnevnih obaveza.

Govorio je i o odlasku žena u muške manastire, gde je, prema njegovom mišljenju, marama deo poštovanja prostora i monaške zajednice.

Pritom se osvrnuo i na situacije kada žene maramu stave iz potpuno drugog razloga, uz šalu da neke to učine samo zato što nisu oprale ili sredile kosu.

Suština njegovog obraćanja, međutim, nije bila samo u samoj marami ili frizuri, već u odnosu prema odlasku u crkvu i liturgiji. Nedelja, kako je istakao, ne bi trebalo da se doživljava kao bilo koji drugi dan.

Pažnju na oblačenje treba da obrate i muškarci

Otac Predrag se ovom prilikom nije obraćao samo ženama. Podsetio je da i muškarci treba da vode računa o tome kako se oblače kada odlaze u crkvu ili manastir.

Posebno je govorio o odlasku u ženske manastire, gde bi, prema njegovim rečima, i muškarci trebalo da pokažu odgovarajuće poštovanje prema prostoru i monaškoj zajednici.

Poruka je, kako se može razumeti iz njegovih reči, da odeća u crkvi ne bi trebalo da bude pitanje mode, već deo odnosa prema mestu na koje se dolazi.

"Svetac je tamo gde mu se moliš"

Otac Predrag dotakao se i još jednog uverenja koje, prema njegovim rečima, često primećuje među vernicima - ideje da je jedan manastir "veći" ili značajniji od drugog.

Ljudi ponekad posebno izdvajaju manastire u kojima se nalaze mošti svetaca, pa smatraju da upravo takva mesta imaju veću duhovnu vrednost.

Otac Predrag na to ima jednostavnu poruku:

"Svetac je tamo gde mu se moliš i gde ga prizivaš."

Drugim rečima, svetinja se, prema njegovom tumačenju, ne bi trebalo rangirati samo na osnovu toga gde se nalaze mošti nekog svetitelja.

Govorio i o strahu od zaraze tokom pričešća

Posebno se osvrnuo i na način na koji pojedini vernici pristupaju pričešću, navodeći da primećuje one koji iz straha od zaraze pokušavaju da izbegnu dodir sa kašičicom.

Kako je rekao, neki čak zubima skidaju pričešće sa kašičice, a smatra da takvom činu ne bi trebalo pristupati sa strahom.

"Druga stvar koja mi smeta jeste kad ljudi dolaze na pričešće, a boje se zaraze, pa sa kašičice zubima skidaju pričešće. Pričešću treba pristupiti na taj način da svi mislimo da nismo dostojni pričešća", istakao je otac Predrag.

Njegove reči ponovo vraćaju fokus na ono što smatra suštinom odlaska u crkvu - da liturgiji, molitvi i pričešću vernici pristupaju sa poštovanjem, pažnjom i svešću o značaju samog čina.

Ona.rs