OPASNA GLJIVA IZ ŠUMA SEVERNE AMERIKE PRETI DA STIGNE U EVROPU Zaista „poludela” pečurka briše sve pred sobom

Ukusna i omiljena u Rusiji, Kini i Japanu, ova gljiva je pre oko 25 godina počela da se komercijalno uzgaja i u SAD. Ali umesto da ostane u kontrolisanim uslovima, „pobegla“ je u prirodu – i podivljala.

Naučnici upozoravaju na to da se ova vrsta širi nekontrolisano i da bi mogla da ugrozi prirodnu ravnotežu šuma. Gljivu su prvi primetili u prirodi ljubitelji mikologije u Viskonsinu početkom 2010-ih. Pretpostavlja se da je izmakla s komercijalnih farmi, a širenju su doprineli i kompleti za kućno gajenje. Iako ne napada živo drveće, zlatna ostriga efikasno razgrađuje mrtvo drvo, što je dovoljno da izazove zabrinutost među stručnjacima.

Istraživači iz Viskonsina i Šumske službe SAD uzorkovali su 26 mrtvih stabala bresta – polovina je bila zaražena zlatnom ostrigom. U laboratoriji su sekvencirali DNK i otkrili da su zaražena stabla imala znatno manji broj različitih vrsta gljiva, što ukazuje na poremećaj u ekološkoj zajednici. Dok su zdrava stabla imala u proseku 40 autohtonih vrsta gljiva, zaražena su sadržala tek 22.

Em ukusna, em opasna

Naučnici veruju da je zlatna ostriga, poboljšana selekcijom radi bržeg rasta, postala agresivniji takmac u prirodi. Pripada grupi belih truležnih gljiva, koje oslobađaju više ugljen-dioksida u atmosferu nego druge vrste, što može uticati i na klimatske procese.

Osim što narušava faunu mikroorganizama, gljiva indirektno utiče i na životinje. Mrtva stabla su dom brojnim vrstama, a kada padnu, postaju povoljno tle za rast novih biljaka. „Čini se da zlatna ostriga ubrzava proces raspadanja – i stanište nestaje pre vremena“, kaže vodeća autorka studije Aišvarija Virabahu.

Analizom podataka sa platformi iNaturalist i MushroomObserver, utvrđeno je da se ova gljiva od 2013. do 2023. proširila na 25 američkih saveznih država i jednu kanadsku provinciju. Obuhvaćena je površina od najmanje 2 miliona kvadratnih kilometara. Gljiva preferira brest, ali je nađena i na crnoj trešnji, javoru i jasenu. Klimatski modeli predviđaju da bi mogla da se proširi čak i do Aljaske.

Ni branje ne pomaže

Iako neki ljudi beru zlatnu ostrigu u prirodi u velikim količinama, to ne utiče na njeno širenje. „Ljudi izlaze iz šume s džakovima punim gljiva, a ona i dalje raste“, kaže koautorka studije Mišel Džusino sa Univerziteta Floride. Virabahu dodaje da bi najbolji način da se zaustavi širenje bio da se prestane sa prodajom kompleta za kućno gajenje koji sadrže ovu gljivu.

Na kraju, Lin Badi upozorava da bi naučnici i proizvođači trebalo hitno da utvrde pravila za odgovorno rukovanje sporama gljiva. „Moramo sprečiti da se ovakve situacije ponove.“