UŠTEĐEVINA STARA GOTOVO 2.000 GODINA PRONAĐENA U NJIVI Hobista detektorom otkrio 934 rimska novčića EVO KOLIKO VREDE

Oliver Ridl, registrovani hobista koji se bavi traganjem metalnim detektorom, naišao je na neverovatan arheološki nalaz – 934 rimska srebrna novčića, ukupne težine oko 3,1 kilogram.

Ridl je, kako navode nemački arheolozi, tokom jednog od svojih uobičajenih izlazaka na teren detektorom pronašao prvi srebrni novčić. Ubrzo su usledili drugi, pa treći.

Kada je iskopao petnaestak novčića, postalo mu je jasno da se ispod zemlje verovatno nalazi nešto mnogo veće, pa je obavestio nadležnu službu za zaštitu arheološkog nasleđa.

Njegova procena bila je tačna.

Arheolozi su nastavili iskopavanje i pronašli ukupno 934 denara iz rimskog perioda. Reč je o najvećem poznatom nalazu novčića iz vremena cara Hadrijana na teritoriji Nemačke.

Novčići su, prema procenama stručnjaka, bili zakopani tokom druge četvrtine II veka, odnosno pre oko 1.850 godina.

Posebno je zanimljivo što svi novčići nisu nastali u vreme kada su zakopani. Većina je starija, a među njima se nalazi i jedan iz vremena Rimske republike, iskovan 148. godine pre nove ere.

To znači da je taj novčić u trenutku kada je završio u zemlji već bio star gotovo tri veka.

Neko je ovde čuvao ogromnu ušteđevinu

Najveća misterija ipak nije koliko su novčići stari, već zašto su uopšte zakopani – i zašto ih niko nikada nije izvadio.

Arheolozi smatraju da je najverovatnije reč o namernom skrivanju ušteđevine. U to vreme nije bilo banaka u kojima bi čovek mogao da čuva novac, pa je zakopavanje dragocenosti u zemlju moglo da bude jedan od načina da se imovina sačuva.

Ipak, vlasnik blago nikada nije vratio.

Jedna od mogućnosti je da je preminuo pre nego što je uspeo da se vrati po novac ili da tajnu o mestu na kojem ga je sakrio nije stigao da poveri nikome.

Kolika je to bila suma u to vreme najbolje pokazuje poređenje sa platom rimskog legionara.

Prema podacima arheologa, legionar je godišnje zarađivao oko 300 denara, ali mu je deo novca odbijan za hranu i opremu. Sa iznosom koji mu je ostajao, za sumu od oko 900 denara morao bi da štedi približno šest godina.

Današnja vrednost samog srebra procenjuje se na oko 6.000 evra, ali stručnjaci naglašavaju da je istorijska i naučna vrednost nalaza daleko veća.

Novčići su pronađeni zajedno sa ostacima posude

Istraživanje je pokazalo i na koji način je blago najverovatnije bilo sakriveno.

U zemlji su pronađeni ostaci keramičke posude i slame, što ukazuje na mogućnost da su novčići bili smešteni u ćup obložen slamom, a potom zakopani.

Zahvaljujući tome što je nalaz izvađen u celini, zajedno sa delom zemlje koja ga je okruživala, arheolozi su dobili priliku da detaljnije prouče način na koji je blago bilo skriveno.

Mesto pronalaska nalazi se u oblasti koja je u rimsko doba pripadala širem području Kolonije Klaudije Ara Agripinenzijum, današnjeg Kelna. Grad je tada bio značajno rimsko središte na Rajni, sa hramovima, vilama, kupatilima i vojnom flotom.

Zbog toga arheolozi pretpostavljaju da je vlasnik novca možda živeo ili radio na nekom od poljoprivrednih imanja u okolini.

Od njive do muzeja

Ridl je blago pronašao kao hobista, ali je imao neophodnu dozvolu za traganje, kao i saglasnost vlasnika zemljišta. Upravo zahvaljujući tome što je nalaz prijavio stručnjacima, arheolozi su mogli da ga istraže i izvade na način koji čuva važne podatke o njegovom nastanku.

Blago je sada u vlasništvu pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, dok će pronalazač dobiti nagradu od vlasti.

Više od devet vekova posle pada Zapadnog rimskog carstva, jedna zaboravljena rimska ušteđevina tako je ponovo izašla na svetlo dana – zahvaljujući jednom detektoru metala i hobisti koji je shvatio da ne kopa po običnoj njivi-

Biznis.rs