УШТЕЂЕВИНА СТАРА ГОТОВО 2.000 ГОДИНА ПРОНАЂЕНА У ЊИВИ Хобиста детектором открио 934 римска новчића ЕВО КОЛИКО ВРЕДЕ

Оливер Ридл, регистровани хобиста који се бави трагањем металним детектором, наишао је на невероватан археолошки налаз – 934 римска сребрна новчића, укупне тежине око 3,1 килограм.

Ридл је, како наводе немачки археолози, током једног од својих уобичајених излазака на терен детектором пронашао први сребрни новчић. Убрзо су уследили други, па трећи.

Када је ископао петнаестак новчића, постало му је јасно да се испод земље вероватно налази нешто много веће, па је обавестио надлежну службу за заштиту археолошког наслеђа.

Његова процена била је тачна.

Археолози су наставили ископавање и пронашли укупно 934 денара из римског периода. Реч је о највећем познатом налазу новчића из времена цара Хадријана на територији Немачке.

Новчићи су, према проценама стручњака, били закопани током друге четвртине II века, односно пре око 1.850 година.

Посебно је занимљиво што сви новчићи нису настали у време када су закопани. Већина је старија, а међу њима се налази и један из времена Римске републике, искован 148. године пре нове ере.

То значи да је тај новчић у тренутку када је завршио у земљи већ био стар готово три века.

Неко је овде чувао огромну уштеђевину

Највећа мистерија ипак није колико су новчићи стари, већ зашто су уопште закопани – и зашто их нико никада није извадио.

Археолози сматрају да је највероватније реч о намерном скривању уштеђевине. У то време није било банака у којима би човек могао да чува новац, па је закопавање драгоцености у земљу могло да буде један од начина да се имовина сачува.

Ипак, власник благо никада није вратио.

Једна од могућности је да је преминуо пре него што је успео да се врати по новац или да тајну о месту на којем га је сакрио није стигао да повери никоме.

Колика је то била сума у то време најбоље показује поређење са платом римског легионара.

Према подацима археолога, легионар је годишње зарађивао око 300 денара, али му је део новца одбијан за храну и опрему. Са износом који му је остајао, за суму од око 900 денара морао би да штеди приближно шест година.

Данашња вредност самог сребра процењује се на око 6.000 евра, али стручњаци наглашавају да је историјска и научна вредност налаза далеко већа.

Новчићи су пронађени заједно са остацима посуде

Истраживање је показало и на који начин је благо највероватније било сакривено.

У земљи су пронађени остаци керамичке посуде и сламе, што указује на могућност да су новчићи били смештени у ћуп обложен сламом, а потом закопани.

Захваљујући томе што је налаз извађен у целини, заједно са делом земље која га је окруживала, археолози су добили прилику да детаљније проуче начин на који је благо било скривено.

Место проналаска налази се у области која је у римско доба припадала ширем подручју Колоније Клаудије Ара Агрипинензијум, данашњег Келна. Град је тада био значајно римско средиште на Рајни, са храмовима, вилама, купатилима и војном флотом.

Због тога археолози претпостављају да је власник новца можда живео или радио на неком од пољопривредних имања у околини.

Од њиве до музеја

Ридл је благо пронашао као хобиста, али је имао неопходну дозволу за трагање, као и сагласност власника земљишта. Управо захваљујући томе што је налаз пријавио стручњацима, археолози су могли да га истраже и изваде на начин који чува важне податке о његовом настанку.

Благо је сада у власништву покрајине Северна Рајна-Вестфалија, док ће проналазач добити награду од власти.

Више од девет векова после пада Западног римског царства, једна заборављена римска уштеђевина тако је поново изашла на светло дана – захваљујући једном детектору метала и хобисти који је схватио да не копа по обичној њиви-

Бизнис.рс