Kardiolozi savetuju: AKO VAM JE SRCE UGROŽENO OVO ĆE GA SPASITI SA 3 MINUTA Tehnika koja donosi trenutno olakšanje
U trenucima stresa, telo reaguje ubrzanim pulsom, povišenim krvnim pritiskom i napetim mišićima, a sve to može negativno uticati na srce.
Kardiolozi upozoravaju da stres nije samo emocionalno opterećenje, već i fiziološki faktor rizika za razvoj srčanih bolesti.
"Ako ste konstantno pod stresom, u telu dolazi do upalnih procesa, povećanja nivoa šećera i holesterola, što sve povećava rizik od bolesti srca", objašnjava kardiolog dr Mohamed Širazi za Parade.
Jedna jednostavna, ali veoma efikasna tehnika koju kardiolozi preporučuju u takvim situacijama je tzv. box disanje.
Reč je o vežbi u kojoj se diše po obrascu: udah traje četiri sekunde, zatim se dah zadržava četiri sekunde, potom sledi izdah od četiri sekunde, a nakon toga još četiri sekunde bez disanja – i tako u krug, oko tri minuta.
Kardiolog dr Luiza Spadaro navodi: "Box disanje se često koristi nakon stresnih situacija kako bi se disanje vratilo u normalan ritam."
Dodaje da redovno praktikovanje ove tehnike može da smanji stres, poboljša san i pozitivno utiče na zdravlje srca.
"Kada usporite i svesno kontrolišete disanje, telo se oslobađa napetosti i smanjuje nivo stresa, što ima koristi i za srce i za pluća", kaže dr Širazi.
Kardiolozi ističu da ova vežba aktivira parasimpatički nervni sistem – fiziološki mehanizam zadužen za opuštanje. Kardiološkinja dr Ijeoma Eleazu objašnjava da to dovodi do usporavanja pulsa, snižavanja krvnog pritiska i poboljšanja varijabilnosti srčanog ritma – što su ključni pokazatelji ravnoteže u kardiovaskularnom sistemu.
Dr Širazi dodaje da ovu tehniku koristi i kod kuće sa svojom decom kako bi im pomogao da se smire u stresnim trenucima.
Stres menja način na koji dišemo – disanje postaje plitko i ubrzano, što dodatno opterećuje srce.
"Plitko disanje znači da se pluća ne šire do kraja, pa dolazi do slabije oksigenacije krvi, što može dovesti do ubrzanog pulsa i povišenog pritiska", objašnjava dr Spadaro.
Vremenom to može uticati i na kognitivne funkcije, jer mozak prima manje kiseonika. Zato stručnjaci naglašavaju važnost svesnog disanja – jednostavna navika koja može napraviti veliku razliku za zdravlje srca i uma.
b92
