Кардиолози саветују: АКО ВАМ ЈЕ СРЦЕ УГРОЖЕНО ОВО ЋЕ ГА СПАСИТИ СА 3 МИНУТА Техника која доноси тренутно олакшање
У тренуцима стреса, тело реагује убрзаним пулсом, повишеним крвним притиском и напетим мишићима, а све то може негативно утицати на срце.
Кардиолози упозоравају да стрес није само емоционално оптерећење, већ и физиолошки фактор ризика за развој срчаних болести.
"Ако сте константно под стресом, у телу долази до упалних процеса, повећања нивоа шећера и холестерола, што све повећава ризик од болести срца", објашњава кардиолог др Мохамед Ширази за Параде.
Једна једноставна, али веома ефикасна техника коју кардиолози препоручују у таквим ситуацијама је тзв. box дисање.
Реч је о вежби у којој се дише по обрасцу: удах траје четири секунде, затим се дах задржава четири секунде, потом следи издах од четири секунде, а након тога још четири секунде без дисања – и тако у круг, око три минута.
Кардиолог др Луиза Спадаро наводи: "Box дисање се често користи након стресних ситуација како би се дисање вратило у нормалан ритам."
Додаје да редовно практиковање ове технике може да смањи стрес, побољша сан и позитивно утиче на здравље срца.
"Када успорите и свесно контролишете дисање, тело се ослобађа напетости и смањује ниво стреса, што има користи и за срце и за плућа", каже др Ширази.
Кардиолози истичу да ова вежба активира парасимпатички нервни систем – физиолошки механизам задужен за опуштање. Кардиолошкиња др Ијеома Елеазу објашњава да то доводи до успоравања пулса, снижавања крвног притиска и побољшања варијабилности срчаног ритма – што су кључни показатељи равнотеже у кардиоваскуларном систему.
Др Ширази додаје да ову технику користи и код куће са својом децом како би им помогао да се смире у стресним тренуцима.
Стрес мења начин на који дишемо – дисање постаје плитко и убрзано, што додатно оптерећује срце.
"Плитко дисање значи да се плућа не шире до краја, па долази до слабије оксигенације крви, што може довести до убрзаног пулса и повишеног притиска", објашњава др Спадаро.
Временом то може утицати и на когнитивне функције, јер мозак прима мање кисеоника. Зато стручњаци наглашавају важност свесног дисања – једноставна навика која може направити велику разлику за здравље срца и ума.
б92
