ОСАМ ПУТА ДОЖИВЕО СРЧАНИ УДАР У ЈЕДНОМ ДАНУ! Пре тога осетио је само један једини симптом!

Доктор и две медицинске сестре су стајали изнад мене и питали ме да ли знам како се зовем. Био сам толико унезверен да су морали да ми вежу руке и ноге за кревет јер сам само викао “Где сам ја? Шта се догађа?” Убрзо је у собу ушла моја мајка, што ме смирило довољно да схватим да сам у болници. Зграбио сам је за руку и рекао да не желим да умрем. Уплакано ме погледала и рекла “Већ си умро”.

Овако своју причу за магазин "Инсајдер" почиње Еван Васерстром из Калифорније који је 28. марта 2016. године доживео и преживео 8 срчаних удара.

„Сазнао сам да сам први пут тог дана умро у свом стану. Спремао сам се да прошетам пса, када сам осетио ужасан бол у левој руци, као да ме сунце пржи али унутар вена. Почео сам да се презнојавам, толико да ми је одећа била мокра као да сам упао у воду. Такав осећај у животу нисам доживео. Запитао сам се да можда није срчани удар и за сваки случај сам позвао хитну помоћ. Глас са друге стране ме питао у чему је проблем и ја сам објаснио да не знам да ли доживљавам срчани удар или напад панике. До тада сам неколико пута имао нападе панике, али никад нису били овакви. Оператер ми је рекао да је послао возило и да треба да се смирим и сачекам га. Након неколико минута, зачуло се куцање на вратима. Чим сам отворио врата, видео сам два човека која су ме питала да ли сам ја звао хитну помоћ, и то је последње чега се сећам.

Вратили би ме у живот, па бих се опет изгубио

Лекари су ми касније објаснили да сам у том тренутку доживео срчани удар, којег они називају "удовац-мајстор".

Бар по први пут тај дан. Двојица мушкараца које сам видео су били ватрогасци који су се јавили на позив хитне службе. Чим сам пао, снели су ме до возила хитне помоћи која су чекала испред зграде, где су ме медицински техничари оживели помоћу дефибрилатора.

На путу до болнице су морали то да понове још пет пута. Медицински техничар је рекао да је све изгледало као партија стоног тениса – сваки пут када би ме вратили у живот, ја бих опет умро на 30 до 40 секунди. И тако у круг пет пута. Након доласка у болницу, умро сам још два пута у хитној помоћи. Након што су напокон лекари успели да ми стабилизују стање, оперисан сам и уграђена су ми два стента. Једна срчана артерија је била 100% блокирана, док је друга имала блокаду од 70%.

Не осећам се неуништиво

Лично, не знам никог које успео да "превари смрт" ни једном, а камоли осам пута. Моји ближњи мисле да сам неуништив, али ја не мислим тако.

Након операције, био сам у медицински изазваној коми на одељењу интензивне неге. Прикачили су ме на ЕЦМО машину, која је помогла мом срцу да куца. После пет дана лекари су рекли мојим родитељима да се спреме на најгоре јер су морали да ме откаче са те машине како би видели да ли моје срце може самостално да ради.

Лекари нису мислили да ћу да преживим, а и ако преживим, мислили су да нећу моћи да ходам или причам. Али уместо "танке линије смрти" на монитору, ја сам се неким чудом вратио међу живе.

То што сам умро осам пута пре 40. рођендана ме није излечио од брига. Још увек се бринем о породици, пријатељима, послу, финансијама, љубавном животу, али и да поново не дођем у блиски контакт са смрћу. Чак ни овакво искуство те не мења из корена, што би рекли. Али ипак, свеснији сам људи и подршке коју добијам од њих свакодневно. И знајући да свако до нас може да нестане за мање од једне секунде, желим да будем ту за што више људи пре него се по девети пут сретнем са смрћу."