MILIONI LJUDI JEDU OVU NAMIRNICU SVAKI DAN A malo ko zna da sadrži opasan cijanid
Milioni ljudi širom sveta svakodnevno konzumiraju jednu biljku koja u sirovom obliku sadrži smrtonosni otrov, a da toga nisu svesni.
Zamislite biljku bez koje bi se urušila ishrana velikog dela sveta, biljku koja je druga najzastupljenija na planeti, odmah posle pirinča, a raste gotovo svuda u tropima, daje više roda godišnje, ne napadaju je insekti i može mesecima da stoji u zemlji pre vađenja. Savršena hrana? I ne baš. Ta biljka zove se manioka i u sirovom obliku sadrži cijanid, smrtonosni otrov.
Manioka, poznata i kao kasava ili juka, ključna je hrana miliona ljudi u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Reč je o gomolju izuzetno bogatom ugljenim hidratima, koji je zbog svoje otpornosti postao jedna od najvažnijih prehrambenih kultura u istoriji čovečanstva.
Osim prehrambene vrednosti, manioka ima i lekovita svojstva. Istraživanja pokazuju da može pomoći u lečenju tumora, artritisa, jakih glavobolja, pa čak i neplodnosti. Brašno od manioke, zahvaljujući visokom sadržaju dijetalnih vlakana, može sniziti nivo lošeg LDL holesterola i triglicerida. Listovi biljke bogati su proteinima, karotenom i lizinom, dok koren sadrži kalcijum i vitamin C koji jačaju kosti i podržavaju imuni sistem.
Međutim, manioka ima i tamnu stranu. Sirovi gomolj sadrži cijanid koji biljku štiti od insekata i parazita, ali istovremeno može ozbiljno ugroziti i ljude.
Iako manioka ne može uspešno da raste kao trajna kultura u umerenim klimatskim uslovima jer je tropska biljka koja zahteva stalnu toplotu bez mraza, u ishrani se može koristiti u obliku uvezenog brašna, prerađevina ili gotovih proizvoda. Na taj način mogu se iskoristiti njene nutritivne i lekovite vrednosti bez rizika od trovanja.
Zbog opasnih materija koje sadrži, manioka je jedina velika prehrambena kultura koja mora da se detoksifikuje pre konzumacije. Pravilna priprema podrazumeva ljuštenje, sečenje na komade, potapanje u prokuvanu i ohlađenu vodu i držanje u frižideru nekoliko sati. Tek nakon tog procesa gomolj postaje bezbedan za upotrebu.
Kako milioni ljudi svakodnevno preživljavaju zahvaljujući biljci koja može da ubije? „Sve je u znanju koje se prenosi generacijama. Manioka se renda, ispira i cedi, a tek potom koristi za hranu i napitke“, ističe etnolog Davor Rostuhar.
Manioka tako nije samo hrana, već i podsetnik da priroda retko nudi jednostavna rešenja. Opstanak i zdravlje ljudi u mnogim delovima sveta zavise od znanja, pažljive pripreme i poštovanja moći koju biljka nosi u sebi.
