MNOGI MISLE DA JE NEPOŠTOVANJE, ALI ISTINA JE DRUGAČIJA Psiholozi otkrivaju šta HRONIČNO KAŠNJENJE zaista govori o osobi

 Gledamo na sat, proveravamo telefon i u sebi računamo koliko nam se obaveza poremetilo zbog tuđeg kašnjenja. Ipak, zanimljivo je da mnogi od nas koji teško podnose čekanje, povremeno ili čak redovno kasne na sastanke, posao, porodična okupljanja ili druženja.

Svi ponekad kasnimo, ali nije svako kašnjenje isto
Ova naizgled bezazlena navika mnogo je složenija nego što deluje. Dok se ponekad radi o lošoj organizaciji ili nepredviđenim okolnostima, učestalo kašnjenje može da otkrije specifične obrasce razmišljanja, percepcije vremena i određene psihološke karakteristike.

Stručnjaci naglašavaju da nije opravdano donositi zaključke o nečijem karakteru na osnovu jednog ili dva zakašnjenja. Gužve u saobraćaju, porodične obaveze, zdravstveni problemi ili nepredviđene situacije mogu da se dogode svakome.

Međutim, kada kašnjenje postane svakodnevna pojava, ono često prestaje da bude slučajnost i prerasta u obrazac ponašanja. Tada vredi postaviti pitanje: zašto osoba stalno kasni čak i kada zna da će zbog toga imati probleme ili izazvati nezadovoljstvo drugih?

Zašto smo stroži prema drugima nego prema sebi?
Psiholozi objašnjavaju da ljudi sopstvena kašnjenja često pravdaju okolnostima, dok tuđa tumače kao neodgovornost ili nepoštovanje.

Kada mi zakasnimo, obično imamo spremno objašnjenje: zadržali smo se na poslu, izgubili ključeve ili naišli na gužvu. Kada kasni neko drugi, mnogo češće pomislimo da ne ceni naše vreme.

Upravo zbog toga kašnjenje često postaje izvor konflikta u partnerskim odnosima, porodici i na poslu. Osoba koja čeka oseća da joj je vreme oduzeto, dok osoba koja kasni neretko smatra da se od svega pravi veći problem nego što jeste.

Da li je problem u organizaciji ili u percepciji vremena
Jedan od najčešćih razloga učestalog kašnjenja nije lenjost, već pogrešna procena vremena. Neki ljudi imaju izražene teškoće da realno procene koliko im je vremena potrebno za određenu aktivnost. Uverenje da će za spremanje biti dovoljno deset minuta često se pretvara u dvadeset ili trideset, a planirani polazak neprestano se pomera.

Stručnjaci ovaj fenomen ponekad nazivaju „vremenskim slepilom“. Osoba zna koliko je sati i svesna je obaveza koje je čekaju, ali nema precizan osećaj za protok vremena i trajanje aktivnosti.

ADHD i hronično kašnjenje
Kašnjenje se često povezuje sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Kod odraslih osoba ovaj poremećaj ne mora uvek da se manifestuje nemirom, već problemima sa organizacijom, fokusom i upravljanjem vremenom.

Ljudi sa ADHD-om često:

teško održavaju pažnju na jednom zadatku

zaboravljaju planirane obaveze

imaju problem sa organizacijom dana

lako skreću na druge aktivnosti

potcenjuju vreme potrebno za izvršavanje zadataka

impulsivno menjaju planove u poslednjem trenutku.

Zbog toga se može dogoditi da osoba, iako zna da već kasni, odluči da prvo odgovori na poruku, napravi kafu ili završi još jednu sitnicu pre izlaska iz kuće.

Kada anksioznost dovodi do kašnjenja
Iako zvuči paradoksalno, i anksioznost može da bude uzrok stalnog kašnjenja. Kod pojedinih ljudi nervoza zbog sastanka, razgovora za posao ili društvenog događaja izaziva odlaganje polaska. Što se više približava trenutak izlaska, raste napetost, pa osoba nesvesno pronalazi nove razloge da još malo odloži pripremu.

Socijalna anksioznost posebno može da doprinese ovakvom obrascu ponašanja, jer sam odlazak među ljude postaje izvor stresa.

Depresija, OKP i druga psihološka stanja
Hronično kašnjenje nije vezano samo za ADHD ili anksioznost. Kod osoba koje imaju depresiju svakodnevne aktivnosti mogu da zahtevaju mnogo više energije nego inače, zbog čega čak i jednostavne obaveze postaju izazov.

Opsesivno-kompulsivni poremećj (OKP/OCD) takođe može da uspori spremanje za izlazak zbog ponavljanja rituala, proveravanja ili potrebe da sve bude savršeno organizovano pre polaska. Stručnjaci navode da se kašnjenje može javiti i kod drugih psihijatrijskih stanja, mada samo po sebi nikada nije dovoljno za postavljanje dijagnoze.

Da li je kašnjenje nekad znak sebičnosti?
Ponekad razlog nije poremećaj pažnje, anksioznost ili depresija. Kod nekih ljudi kašnjenje proizlazi iz uverenja da njihovo vreme ima veći značaj od vremena drugih. U takvim slučajevima može da se govori o izraženoj usmerenosti na sopstvene potrebe, nedostatku empatije ili narcističkim crtama ličnosti.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije svaka osoba koja kasni narcisoidna. Mnogo češće iza ove navike stoje loša organizacija, impulsivnost ili usvojeni obrasci ponašanja.

Uloga porodice i navika iz detinjstva
Odnos prema vremenu često učimo tokom odrastanja. Ako je u porodici bilo uobičajeno da se na sastanke dolazi sa zakašnjenjem ili da se planirani menjaju u poslednjem trenutku, takvo ponašanje može da postane normalan obrazac i u odraslom dobu.

Zbog toga neki ljudi iskreno ne doživljavaju kašnjenje kao ozbiljan problem, sve dok ne primete posledice u profesionalnim ili privatnim odnosima.

Kašnjenje nije uvek pitanje karaktera
Iako nas tuđe kašnjenje često nervira više nego sopstveno, psihologija pokazuje da iza ove navike ne stoji uvek nepoštovanje ili nemar. Kod nekih ljudi razlog može da bude impulsivnost, kod drugih pogrešna percepcija vremena, anksioznost ili određeni obrasci naučeni tokom odrastanja.

Zato je možda korisnije zapitati se zbog čega neko stalno kasni nego automatski zaključiti da mu naše vreme nije važno. Jednako važno je i da prepoznamo sopstvene navike, naročito ako se često nalazimo u situaciji da se izvinjavamo zbog još jednog zakašnjenja.

eKlinika.rs