NASPAVALI STE SE, ALI IZ KREVETA USTAJETE UMORNI? Jutarnja iscrpljenost može da bude ALARM za ozbiljne zdravstvene probleme! Lekari UPOZORAVAJU na ove PRATEĆE SIMPTOME

Umor je prirodan način na koji nam telo pokazuje da mu je potreban predah. Kad se pojavi nakon napornog dana, on je očekivana reakcija organizma koji traži odmor, san i vreme za oporavak.
 

Ipak, ako se iscrpljeni budimo već ujutru, nakon nekoliko sati sna, to može biti znak da nešto remeti kvalitet odmora.

Povremeni osećaj jutarnje težine i manjka energije uglavnom nije razlog za zabrinutost, ali ako se često budite sa osećajem da nemate snage, to može da ukaže na zdravstveni problem.

Kako navodi medicinska platforma Medical News Today, postoji više mogućih razloga zbog kojih se neko može oseća umorno odmah nakon buđenja, a neki od njih povezani su sa životnim navikama, dok drugi mogu da ukažu na zdravstvene tegobe.
Kad je jutarnji umor znak ozbiljnijeg problema?

Ako je iscrpljenost nakon buđenja dugotrajna, intenzivna ili je prate drugi simptomi, moguće je da postoji određeno stanje zbog kog bi trebalo da se obratite lekaru.

Među mogućim uzrocima navode se:

anemija,
anksioznost,
depresija,
sindrom hroničnog umora,
dijabetes,
smanjena funkcija štitne žlezde.
Posebno je važno obratiti se doktoru ukoliko se uz jutarnji umor javljaju i drugi znaci, poput opadanja kose, promena raspoloženja, naglih promena telesne težine ili drugih neuobičajenih simptoma.

Zašto se budimo iscrpljeni?
Inercija spavanja

Jedan od mogućih razloga jutarnje pospanosti jeste pojava poznata kao inercija spavanja. Reč je o stanju u kojem mozgu treba određeno vreme da se potpuno "uključi" nakon buđenja, naročito ako se osoba probudi tokom duboke faze sna.

Tada mogu da se jave:

osećaj dezorijentacije,
jaka pospanost,
problemi sa koncentracijom,
otežano donošenje odluka,
slabija preciznost pokreta.
 

Istraživanja pokazuju da je većini ljudi potrebno oko 15 do 30 minuta da dostignu punu budnost. Naučnici još nisu u potpunosti objasnili zbog čega nastaje inercija sna, ali se pretpostavlja da prefrontalnom korteksu, delu mozga zaduženom za razmišljanje i donošenje odluka, treba više vremena da se aktivira nakon buđenja.

Loše navike kvare kvalitet sna

Kvalitetan san ne zavisi samo od toga koliko ste sati proveli u krevetu, već i od navika koje ga prate. Pojam "higijena spavanja" se odnosi na ponašanja i uslove koji pomažu telu da se kvalitetno odmori.
San mogu da poremete:

neredovno vreme odlaska u krevet,
duge dnevne dremke,
korišćenje telefona, računara ili televizora neposredno pre spavanja,
previše topla, bučna ili osvetljena prostorija,
neudoban dušek ili jastuk.
Kad se ove navike ponavljaju, telo može da ima poteškoće da uđe u duboke faze sna, zbog čega se čovek ujutru oseća kao da se nije dovoljno odmorio.
 

Životni stil takođe utiče na jutarnji umor

Osim navika vezanih za spavanje, na kvalitet odmora mogu da utiču i nedovoljna fizička aktivnost, često ustajanje tokom noći zbog mokrenja, hrana koja otežava san, kofein pred odlazak u krevet, konzumiranje alkohola u večernjim satima...

Poremećaji spavanja nekad dovode do umora po buđenju

Neki ljudi se bude umorni čak i kad vode računa o navikama vezanim za san, a u takvim slučajevima uzrok može da bude neki od poremećaja spavanja.
Ukoliko postoji sumnja na ovaj problem, potrebno je razgovarati sa lekarom koji može preporučiti dalje preglede i lečenje.

Apneja u snu

Apneja u snu je ozbiljan poremećaj kod kojeg dolazi do ponavljanih prekida disanja tokom spavanja. Zbog toga telo ne dobija dovoljno kvalitetnog odmora, čak i kad neko provede dovoljno vremena u krevetu.

Mogući simptomi su:

glasno hrkanje,
naglo buđenje uz osećaj nedostatka vazduha,
suva usta nakon buđenja,
jutarnje glavobolje,
umor uprkos dugom spavanju.
 

Ako se javljaju ovi znaci, preporučuje se savetovanje sa lekarom.

Nesanica

Insomnija je jedan od najpoznatijih poremećaja sna, a podrazumeva poteškoće sa uspavljivanjem ili održavanjem sna. Neki od simptoma su:

često buđenje tokom noći,
prerano jutarnje buđenje,
teško ponovno uspavljivanje,
razdražljivost,
loše raspoloženje,
manjak energije tokom dana.

Sindrom nemirnih nogu

Kod sindroma nemirnih nogu javlja se snažan nagon za pomeranjem nogu, često praćen neprijatnim osećajem u ekstremitetima. Ovaj poremećaj može da oteža uspavljivanje, prekida san i dovodi do osećaja iscrpljenosti tokom dana.
Poremećaj periodičnih pokreta udova (PLMD)

Kod ovog poremećaja osoba tokom sna nesvesno i ponavljano pomera udove, najčešće noge. Pokreti se mogu javljati u pravilnim intervalima, često na svakih 15 do 40 sekundi.

Iako osoba toga uglavnom nije svesna, ovakvi pokreti mogu narušiti kvalitet sna i biti razlog jutarnjeg umora.

Bruksizam

Bruksizam označava nesvesno stiskanje vilice ili škripanje zubima, koje se najčešće događa tokom spavanja. Tada mogu da se jave i:

jutarnje glavobolje,
oštećenje zuba,
bolove ili probleme sa vilicom,
bol u uhu,
često buđenje tokom noći, piše Glosi.