NIZAK PRITISAK NIJE UVEK BEZOPASAN Evo kada morate bez odlaganja da odete kod lekara

S obzirom na to koliko je povišen krvni pritisak opasan kada je reč o kardiovaskularnom zdravlju, često je u drugom planu nizak pritisak, koji ipak nije bezazleno stanje.

Kada se očitava pritisak niži od 90 mmHg za gornjii (sistolni) ili 60 mmHg za donji (dijastolni), kaže se da je krvni pritisak nizak. Međutim, to može biti individualna stvar – ono što se smatra niskim pritiskom za jednu osobu i otežava joj funkcionisanje, za drugu može biti sasvim prihvatljivo.

Zato je važno pratiti simptome, kako bismo prepoznali kada snižen krvni pritisak ugrožava zdravlje.

Zašto je krvni pritisak nizak?

Hipotenzija je često simptom nekog zdravstvenog stanja, a samo neka od njih su:

dehidracija

endokrini poremećaji poput dijabetesa, insuficijencije nadbubrežne žlezde,

trudnoća, zbog povećanja potražnje za krvlju i trudnice i fetusa koji raste,

autoimuna disfunkcija,

šok,

anafilaktički šok,

infekcije krvi,

produženi boravak u krevetu iz određenog razloga,

veliki gubitak krvi usled povrede i

oštećena cirkulacija izazvana srčanim udarom ili nekim drugim problemom sa srcem.

Međutim, pritisak može da padne naglo, kada je obično uzrok:

jelo,

brzo ustajanje ili

iznenadni osećaj straha, piše Healthline.

Do sniženog krvnog pritiska mogu da dovedu i pojedini lekovi, na prvom mestu beta-blokatori i nitroglicerin, koji se koriste za lečenje srčanih bolesti, kao i diuretici, triciklični antidepresivi i lekovi za erektilnu disfunkciju. Zbog toga je važno obratiti se lekaru ukoliko ste primetili padove pritiska, a koristite redovnu terapiju.

Posebno je ponekad teško tokom leta, kada smo skloniji dehidraciji, a vrućina pogoršava simptome.

Simptomi niskog krvnog pritiska

Hipotenzija spada u stanja koja ne moraju nužno da se manifestuju, ali ukoliko simptoma ima, javljaju se:

umor,

vrtoglavica i osećaj da biste mogli da izgubite svest,

mučnina,

vlažna koža,

zamagljen vid,

gubitak svesti i

depresija.

Prva pomoć kod naglog pada pritiska

Odmah sedite ili lezite. Ako vam pritisak padne iznenadna, ključno je da odmah sednete ili legnete, ako je moguće, i da podignete stopala iznad nivoa srca. Na taj način će protok krvi do mozga i drugih vitalnih organa biti bolji.

Mirujte i hidrirajte se. Pri tome, ostanite mirni i pijte mnogo tečnosti, naročito ako znate da je mogući uzrok dehidracija.

"Pumpajte" mišiće. Klivlendska klinika na svom portalu preporučuje i da iskoristite sopstvene mišiće da biste podigli krvni pritisak, tako što ćete da stiskate antistes lopticu ili nešto slično dominantnijom rukom što jače i duže možete ili dok se ne osetite bolje. Ako nemate šta da stisnete, koristiće i samo stiskanje pesnice, kao kad "pumpamo" pred vađenje krvi.

Šta ako nemam gde da sednem ili legnem? Ukoliko nemate gde da sednete ili legnete, dok stojite ukrstite noge kao da vam je hitno potreban toalet i stiskajte sve mišiće u nogama, stomaku i zadnjici što je duže i snažnije izvodljivo.

Probajte s kofeinom. Iako je važno biti oprezan s kofeinom, ova supstanca koja se najčešće nalazi u kafi i čaju može biti efikasan način da se krvni pritisak digne brzo.

Lečenje niskog krvnog pritiska

Ukoliko su simptomi krvnog pritiska izraženi, uporni i praćeni drugim, zabrinjavajuićim simptomima, poput bola u grudima ili otežanog disanja, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.

Kada je reč o lečenju hronične hipotenzije, plan zavisi od toga šta ju je izazvalo, a kardiolozi uglavnom savetuju više kretanja i hidratacije, promenu životnog stila i načina ishrane.

Što se tiče lekova, Healthline piše da lekar propisuje one za osnovno stanje, koje uzrokuje nizak pritisak, kao i lekove za podizanje krvnog pritiska kada drugi tretmanu ne pomažu.

Koje su posledice niskog pritiska?

Dugoročno, hronična hipotenzija može biti problem ako dovodi do smanjenog dotoka krvi do vitalnih organa, posebno mozga, srca i bubrega.

Tada se javljaju hroničan umor i slabost, što utiče na kvalitet života, kao i snižena koncentracija i problemi s pamćenjem zbog lošije prokrvljenosti mozga. U slučaju konstantno niskog pritiska je viši rizik od padova i povreda zbog nesvestica i vrtoglavice, a može da dođe i do slabljenja funkcije bubrega, jer niži pritisak može da oteža filtraciju krvi.

Ako je hipotenzija hronična, moguće je i oštećenje srca, jer organizam stalno pokušava da kompenzuje nizak protok krvi, a nije isključena ni mogućnost šoka.

Iako nije nužno opasna kao visok krvni pritisak, hipotenzija bi trebalo da se prati i, po potrebi, leči, posebno ako utiče na kvalitet života.

Glossy.espreso