НИЗАК ПРИТИСАК НИЈЕ УВЕК БЕЗОПАСАН Ево када морате без одлагања да одете код лекара

С обзиром на то колико је повишен крвни притисак опасан када је реч о кардиоваскуларном здрављу, често је у другом плану низак притисак, који ипак није безазлено стање.

Када се очитава притисак нижи од 90 mmHg за горњии (систолни) или 60 mmHg за доњи (дијастолни), каже се да је крвни притисак низак. Међутим, то може бити индивидуална ствар – оно што се сматра ниским притиском за једну особу и отежава јој функционисање, за другу може бити сасвим прихватљиво.

Зато је важно пратити симптоме, како бисмо препознали када снижен крвни притисак угрожава здравље.

Зашто је крвни притисак низак?

Хипотензија је често симптом неког здравственог стања, а само нека од њих су:

дехидрација

ендокрини поремећаји попут дијабетеса, инсуфицијенције надбубрежне жлезде,

трудноћа, због повећања потражње за крвљу и труднице и фетуса који расте,

аутоимуна дисфункција,

шок,

анафилактички шок,

инфекције крви,

продужени боравак у кревету из одређеног разлога,

велики губитак крви услед повреде и

оштећена циркулација изазвана срчаним ударом или неким другим проблемом са срцем.

Међутим, притисак може да падне нагло, када је обично узрок:

јело,

брзо устајање или

изненадни осећај страха, пише Healthline.

До сниженог крвног притиска могу да доведу и поједини лекови, на првом месту бета-блокатори и нитроглицерин, који се користе за лечење срчаних болести, као и диуретици, трициклични антидепресиви и лекови за еректилну дисфункцију. Због тога је важно обратити се лекару уколико сте приметили падове притиска, а користите редовну терапију.

Посебно је понекад тешко током лета, када смо склонији дехидрацији, а врућина погоршава симптоме.

Симптоми ниског крвног притиска

Хипотензија спада у стања која не морају нужно да се манифестују, али уколико симптома има, јављају се:

умор,

вртоглавица и осећај да бисте могли да изгубите свест,

мучнина,

влажна кожа,

замагљен вид,

губитак свести и

депресија.

Прва помоћ код наглог пада притиска

Одмах седите или лезите. Ако вам притисак падне изненадна, кључно је да одмах седнете или легнете, ако је могуће, и да подигнете стопала изнад нивоа срца. На тај начин ће проток крви до мозга и других виталних органа бити бољи.

Мирујте и хидрирајте се. При томе, останите мирни и пијте много течности, нарочито ако знате да је могући узрок дехидрација.

"Пумпајте" мишиће. Кливлендска клиника на свом порталу препоручује и да искористите сопствене мишиће да бисте подигли крвни притисак, тако што ћете да стискате антистес лоптицу или нешто слично доминантнијом руком што јаче и дуже можете или док се не осетите боље. Ако немате шта да стиснете, користиће и само стискање песнице, као кад "пумпамо" пред вађење крви.

Шта ако немам где да седнем или легнем? Уколико немате где да седнете или легнете, док стојите укрстите ноге као да вам је хитно потребан тоалет и стискајте све мишиће у ногама, стомаку и задњици што је дуже и снажније изводљиво.

Пробајте с кофеином. Иако је важно бити опрезан с кофеином, ова супстанца која се најчешће налази у кафи и чају може бити ефикасан начин да се крвни притисак дигне брзо.

Лечење ниског крвног притиска

Уколико су симптоми крвног притиска изражени, упорни и праћени другим, забрињавајуићим симптомима, попут бола у грудима или отежаног дисања, одмах потражите хитну медицинску помоћ.

Када је реч о лечењу хроничне хипотензије, план зависи од тога шта ју је изазвало, а кардиолози углавном саветују више кретања и хидратације, промену животног стила и начина исхране.

Што се тиче лекова, Healthline пише да лекар прописује оне за основно стање, које узрокује низак притисак, као и лекове за подизање крвног притиска када други третману не помажу.

Које су последице ниског притиска?

Дугорочно, хронична хипотензија може бити проблем ако доводи до смањеног дотока крви до виталних органа, посебно мозга, срца и бубрега.

Тада се јављају хроничан умор и слабост, што утиче на квалитет живота, као и снижена концентрација и проблеми с памћењем због лошије прокрвљености мозга. У случају константно ниског притиска је виши ризик од падова и повреда због несвестица и вртоглавице, а може да дође и до слабљења функције бубрега, јер нижи притисак може да отежа филтрацију крви.

Ако је хипотензија хронична, могуће је и оштећење срца, јер организам стално покушава да компензује низак проток крви, а није искључена ни могућност шока.

Иако није нужно опасна као висок крвни притисак, хипотензија би требало да се прати и, по потреби, лечи, посебно ако утиче на квалитет живота.

Glossy.espreso