NOS VAS MOŽDA LAŽE Ako nema jasnih simptoma, to ne znači da koronavirus nije oštetio čulo mirisa POGLEDAJTE ŠTA KAŽU ISTRAŽIVAČI

Masivna studija koju je podržao NIH otkriva da bi uticaj koronavirusa na čulo mirisa mogao biti rasprostranjeniji i trajniji nego što većina misli. Čak su i pacijenti bez primetnih simptoma često loše prolazili na testovima mirisa, što pokreće zabrinutost za bezbednost i zdravlje. Pošto gubitak mirisa može da signalizira dublje neurološke probleme, stručnjaci pozivaju na rutinsko testiranje i istraživanje novih tretmana.

Vođeni inicijativom RECOVER američkog Nacionalnog instituta za zdravlje i uz podršku njegovog Kliničkog naučnog jezgra na NYU Langone Health, tim istraživača iz cele zemlje istraživao je vezu između koronavirusa i hiposmije – smanjene sposobnosti čula mirisa.

Rezultati su pokazali da je 80 odsto učesnika koji su prijavili promenu u svojoj sposobnosti čula mirisa nakon što su preležali COVID-19 postiglo niske rezultate na kliničkom testu detekcije mirisa urađenom oko dve godine kasnije. Od ove grupe, 23 procenta je imalo ozbiljno oštećen ili je potpuno izgubilo čulo mirisa.

I dalje nedovoljno prepoznat problem

Primetno je da je 66 odsto zaraženih učesnika koji nisu primetili nikakve probleme sa mirisom takođe postiglo abnormalno niske rezultate na proceni, kažu autori.

„Naši nalazi potvrđuju da oni sa istorijom koronavirusa mogu biti posebno izloženi riziku od oslabljenog čula mirisa, problema koji je već nedovoljno prepoznat među opštom populacijom", rekla je koutorka studije dr Leora Horvic.

Horvicova, profesorka na Odeljenju za zdravlje stanovništva i medicinu na Medicinskom fakultetu Grosman Univerziteta u Njujorku, dodaje da je 60 odsto neinficiranih učesnika koji nisu prijavili probleme sa mirisom takođe pokazalo loše rezultate tokom kliničke procene.

Hiposmija je između ostalog, odavno povezana sa gubitkom težine, smanjenim kvalitetom života i depresijom. Osobe sa oslabljenim čulom mirisa takođe mogu imati poteškoća sa otkrivanjem opasnosti poput pokvarene hrane, curenja gasa i dima. Pored toga, naučnici su označili disfunkciju čula mirisa kao rani znak određenih neurodegenerativnih poremećaja poput Parkinsonove bolesti i Alchajmerove bolesti, koje mogu uticati na region mozga zadužen za obradu mirisa.

Iako su prethodna istraživanja identifikovala hiposmiju kao simptom infekcije koronavirusom, većina ovih studija oslanjala se na sopstvene procene pacijenata o njihovoj sposobnosti čula mirisa. Takve subjektivne mere nisu uvek pouzdane i ne mogu efikasno pratiti težinu i trajanje problema, napominje Horvicova.

Testirano na hiljade Amerikanaca

Nova studija na 3.535 muškaraca i žena, objavljena onlajn 25. septembra u časopisu JAMA Network Open, najveća je do sada koja ispituje gubitak mirisa nakon COVID-19 korišćenjem formalnog testa, rekli su autori.

Za potrebe istraživanja, tim je testirao hiljade Amerikanaca koji su učestvovali u studiji RECOVER za odrasle, multicentričnoj analizi osmišljenoj da rasvetli dugoročne zdravstvene efekte koronavirusa. Tokom studije, oni sa i bez istorije koronavirusa popunjavali su ankete o svojim simptomima svakih 90 dana od oktobra 2021. do juna 2025. godine.

Da bi izmerili olfaktornu funkciju, tim je koristio klinički alat – test identifikacije mirisa Univerziteta u Pensilvaniji (UPSIT). U ovoj evaluaciji grebanja i njuškanja, koja se smatra zlatnim standardom te vrste, od učesnika je zatraženo da identifikuju 40 mirisa odabirom odgovarajuće opcije sa višestrukim izborom za svaki miris. 

Tačan odgovor je donosio jedan poen, a ukupan UPSIT rezultat je upoređen sa bazom podataka hiljada zdravih dobrovoljaca istog pola i godišta. Na osnovu rezultata, sposobnost čula mirisa je okarakterisana kao normalna, blago oslabljena, umereno oslabljena, teško oslabljena ili potpuno izgubljena.

„Ovi rezultati sugerišu da bi zdravstveni radnici trebalo da razmotre testiranje na gubitak mirisa kao rutinski deo postkovid nege”, rekla je Horvicova, a preneo sciencedaily.com.

„Iako pacijenti možda neće odmah primetiti, neaktivan nos može da ima dubok uticaj na njihovo mentalno i fizičko blagostanje”.