НОС ВАС МОЖДА ЛАЖЕ Ако нема јасних симптома, то не значи да коронавирус није оштетио чуло мириса ПОГЛЕДАЈТЕ ШТА КАЖУ ИСТРАЖИВАЧИ
Људи који сумњају да им је чуло мириса ослабљено после короне вероватно су у праву, показује нова студија која користи објективни тест са 40 мириса. Чак и они који не примећују никакве проблеме са чулом мириса могу бити оштећени.
Масивна студија коју је подржао НИХ открива да би утицај коронавируса на чуло мириса могао бити распрострањенији и трајнији него што већина мисли. Чак су и пацијенти без приметних симптома често лоше пролазили на тестовима мириса, што покреће забринутост за безбедност и здравље. Пошто губитак мириса може да сигнализира дубље неуролошке проблеме, стручњаци позивају на рутинско тестирање и истраживање нових третмана.
Вођени иницијативом RECOVER америчког Националног института за здравље и уз подршку његовог Клиничког научног језгра на NYU Langone Health, тим истраживача из целе земље истраживао је везу између коронавируса и хипосмије – смањене способности чула мириса.
Резултати су показали да је 80 одсто учесника који су пријавили промену у својој способности чула мириса након што су прележали COVID-19 постигло ниске резултате на клиничком тесту детекције мириса урађеном око две године касније. Од ове групе, 23 процента је имало озбиљно оштећен или је потпуно изгубило чуло мириса.
И даље недовољно препознат проблем
Приметно је да је 66 одсто заражених учесника који нису приметили никакве проблеме са мирисом такође постигло абнормално ниске резултате на процени, кажу аутори.
„Наши налази потврђују да они са историјом коронавируса могу бити посебно изложени ризику од ослабљеног чула мириса, проблема који је већ недовољно препознат међу општом популацијом", рекла је коуторка студије др Леора Хорвиц.
Хорвицова, професорка на Одељењу за здравље становништва и медицину на Медицинском факултету Гросман Универзитета у Њујорку, додаје да је 60 одсто неинфицираних учесника који нису пријавили проблеме са мирисом такође показало лоше резултате током клиничке процене.
Хипосмија је између осталог, одавно повезана са губитком тежине, смањеним квалитетом живота и депресијом. Особе са ослабљеним чулом мириса такође могу имати потешкоћа са откривањем опасности попут покварене хране, цурења гаса и дима. Поред тога, научници су означили дисфункцију чула мириса као рани знак одређених неуродегенеративних поремећаја попут Паркинсонове болести и Алцхајмерове болести, које могу утицати на регион мозга задужен за обраду мириса.
Иако су претходна истраживања идентификовала хипосмију као симптом инфекције коронавирусом, већина ових студија ослањала се на сопствене процене пацијената о њиховој способности чула мириса. Такве субјективне мере нису увек поуздане и не могу ефикасно пратити тежину и трајање проблема, напомиње Хорвицова.
Тестирано на хиљаде Американаца
Нова студија на 3.535 мушкараца и жена, објављена онлајн 25. септембра у часопису JAMA Network Open, највећа је до сада која испитује губитак мириса након COVID-19 коришћењем формалног теста, рекли су аутори.
За потребе истраживања, тим је тестирао хиљаде Американаца који су учествовали у студији RECOVER за одрасле, мултицентричној анализи осмишљеној да расветли дугорочне здравствене ефекте коронавируса. Током студије, они са и без историје коронавируса попуњавали су анкете о својим симптомима сваких 90 дана од октобра 2021. до јуна 2025. године.
Да би измерили олфакторну функцију, тим је користио клинички алат – тест идентификације мириса Универзитета у Пенсилванији (UPSIT). У овој евалуацији гребања и њушкања, која се сматра златним стандардом те врсте, од учесника је затражено да идентификују 40 мириса одабиром одговарајуће опције са вишеструким избором за сваки мирис.
Тачан одговор је доносио један поен, а укупан UPSIT резултат је упоређен са базом података хиљада здравих добровољаца истог пола и годишта. На основу резултата, способност чула мириса је окарактерисана као нормална, благо ослабљена, умерено ослабљена, тешко ослабљена или потпуно изгубљена.
„Ови резултати сугеришу да би здравствени радници требало да размотре тестирање на губитак мириса као рутински део постковид неге”, рекла је Хорвицова, а пренео sciencedaily.com.
„Иако пацијенти можда неће одмах приметити, неактиван нос може да има дубок утицај на њихово ментално и физичко благостање”.
