Migrena ruši radnu sposobnost i kvalitet života SVE VIŠE LJUDI U SRBIJI PATI OD OVE "GLAVOBOLJE"! EVO šta kažu neurolozi kako da je sprečite
Svaka sedma zaposlena osoba u Srbiji ima problem sa migrenom – neurološkim stanjem koje pogađa više od milijardu ljudi širom sveta. Stručnjaci upozoravaju da je reč o ozbiljnom zdravstvenom problemu koji utiče ne samo na kvalitet života, već i na radnu sposobnost, odnose i svakodnevno funkcionisanje.
Migrena je jedna od najčešćih primarnih unilateralnih, odnosno jednostranih glavobolja, koje su najčešće pulsirajuće prirode, objašnjava gost Jutarnjeg programa, dr Ranko Raičević, neurolog iz Udruženja neurologa.
„Već u papirusima pre nove ere pominje se glavobolja koja se javlja na jednoj polovini glave, tako da je migrena nešto što očigledno prati civilizaciju i ljude u svim vremenima“, dodaje neurolog.
Glavobolje se dele u dve velike grupe – primarne i sekundarne. Primarne su glavobolje kod kojih se dijagnostikom ne potvrdi postojanje nekog morfološkog uzroka, poput aneurizme, moždanog udara, tumora, encefalitisa, apscesa… Migrene pripadaju takozvanim primarnim glavoboljama, što znači da nem nikakavov morfološkog uzroka, što ne znači da se ne događaju suptilni biohumoralni neurotransmiterski problemi, napominje dr Raičević.
„Migrena, mi to sadaznamo, spada u takozvane kanalopatije, odnosno bolest neurotransmitera. To je biohemijski poremećaj gde dolazi do neravnoteže određenih jona koji utiču na ravnotežu tonusa krvnih sudova, ali i na ravnotežu takozvanih voltažno zavisnih kanala, jer mozak čoveka ima 11 milijardi baterija niske snage. Mozak čoveka je električno aktivan. To jesu male struje, a kod migrene se ove struje poremete i u jednoj zoni dođe do ekscitacije, odnosno do nadražaja i taj nadražaj onda putuje hemisferom i tačno ide kako se javlja ta aura, i migrena razvija svoj takozvani puni ili klinički oblik.“
Migrena bez aure neurohemijski funkcioniše kao epilepsija
Mozak čoveka je stalno u dinamičkoj ravnoteži ekscitacije i inhibicije putem određenih transmitera. I kod migrene i kod epilepsije se gubi ova ravnoteža, i kod migrene se javlja bol, a kod epilepsije, gubitak svesti, objašnjava dr Ranko Raičević.
Na funkcionalnim MMR snimcima jasno se uočava ta kortikalna depresija i njen put prilikom kog se menja tonus krvnih sudovai određenih zona mozga koje su više ili manje aktivne, dodaje dr Raičević.
Okidači migrene
Unutrašnji okidači migrene su vezani za genetsku predispoziciju, i češće su kod onih koji imaju nekog u porodici sa migrenoznom glavoboljom. Takođe, skoro tri do četiri puta su češće u ženskoj populaciji nego u muškoj populaciji. Pored toga, postoje i spoljni faktori koji provociraju migrenozne glavobolje, kao i način života.
„Pre svega deprivacija sna, pušenje cigareta, uzimanje određenih namirnica koje imaju veliki sadržaj tiramina kao što su dimljeni sirevi, crna čokolada, crno vino… To su supstance koje mogu da započnu ovaj put“, napominje gost Jutarnjeg programa.
Pojava migrenoznih glavobolja je vezana i za hormonske promene, pre svega za menstrualni ciklus kod žena, ali je vezana i za meteorološke prilike.
Ugroženost kvaliteta života
Migrena je oboljenje koje nije opasno po život, ali uništava kvalitet života.
„Mi smo ranije stvarno imali jedan ozbiljan problem da lečimo ove pacijente sa migrenom jer smo davali dve vrste terapije. Jedna je profilaktička, koja smanjuje opštu nadraženost. Dajemo beta blokere, antiepileptike, antidepresive i lekove za suzbijanje samog napada. To derivati triptana i oni su dosta uspešni. U poslednjih nekoliko godina imamo preparate i na našem tržištu, to su monoklonska antitela koja su se pokazala, baš dobro“, ističe neurolog.
Farmako-ekonomski aspekti migrene
Na Vojno-medicinskoj akademiji, doktor Pasovski i ekipa lekara koja sarađuje sa Udruženjem neurologa, uradila je istraživanje farmako-ekonomski aspekt migrene koje je potvrdilo da posle moždanog udara, migrena je najskuplje neurološko oboljenje zbog terapije, izostajanja s posla, zbog poremećenog kvaliteta života, naglašava dr Raičević.
Profilaktička terapija ima za cilj da se stavi pod kontrolu poremećena ravnoteža, dok monoklonsa antitela i triptanimi imaju za cilj da se prekine bol kao glavni korelat migrene.
Međutim, i dalje postoji oko 20 odsto pacijenata kod kojih je neophodna primena parenteralne terapije, jer su to pacijenti sa takvom vrstom glavobolje koju prati fotofobija, fonofobija, mučnina, povraćanje.
„U tom krugu uz potpunu saradnju i poverenje pacijenta možemo u ogromnoj većini slučajeva da nađemo rešenje da se život vrati u neko normalno stanje. Bez obećanja da će migrena nestati, to bi bilo neozbiljno. U jednom procentu slučajeva smo, što se kaže, imali udarac u zid i skoro 15 odsto slučajeva pacijenti nisu imali dobar kvalitet života, imali su značajne napade, naši lekovi nisu uspeli to da reše. Ali zdrav način života, izbegavanje štetnih navika, uz dosta vremena provedenog na vazduhu i fizička aktivnost, mogu pomoći da se preduprede izazivači migrene“, napominje neurolog dr Ranko Raičević na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.