Мигрена руши радну способност и квалитет живота СВЕ ВИШЕ ЉУДИ У СРБИЈИ ПАТИ ОД ОВЕ "ГЛАВОБОЉЕ"! ЕВО шта кажу неуролози како да је спречите
Свака седма запослена особа у Србији има проблем са мигреном – неуролошким стањем које погађа више од милијарду људи широм света. Стручњаци упозоравају да је реч о озбиљном здравственом проблему који утиче не само на квалитет живота, већ и на радну способност, односе и свакодневно функционисање.
Мигрена је једна од најчешћих примарних унилатералних, односно једностраних главобоља, које су најчешће пулсирајуће природе, објашњава гост Јутарњег програма, др Ранко Раичевић, неуролог из Удружења неуролога.
„Већ у папирусима пре нове ере помиње се главобоља која се јавља на једној половини главе, тако да је мигрена нешто што очигледно прати цивилизацију и људе у свим временима“, додаје неуролог.
Главобоље се деле у две велике групе – примарне и секундарне. Примарне су главобоље код којих се дијагностиком не потврди постојање неког морфолошког узрока, попут анеуризме, можданог удара, тумора, енцефалитиса, апсцеса… Мигрене припадају такозваним примарним главобољама, што значи да нем никакавов морфолошког узрока, што не значи да се не догађају суптилни биохуморални неуротрансмитерски проблеми, напомиње др Раичевић.
„Мигрена, ми то садазнамо, спада у такозване каналопатије, односно болест неуротрансмитера. То је биохемијски поремећај где долази до неравнотеже одређених јона који утичу на равнотежу тонуса крвних судова, али и на равнотежу такозваних волтажно зависних канала, јер мозак човека има 11 милијарди батерија ниске снаге. Мозак човека је електрично активан. То јесу мале струје, а код мигрене се ове струје поремете и у једној зони дође до ексцитације, односно до надражаја и тај надражај онда путује хемисфером и тачно иде како се јавља та аура, и мигрена развија свој такозвани пуни или клинички облик.“
Мигрена без ауре неурохемијски функционише као епилепсија
Мозак човека је стално у динамичкој равнотежи ексцитације и инхибиције путем одређених трансмитера. И код мигрене и код епилепсије се губи ова равнотежа, и код мигрене се јавља бол, а код епилепсије, губитак свести, објашњава др Ранко Раичевић.
На функционалним ММР снимцима јасно се уочава та кортикална депресија и њен пут приликом ког се мења тонус крвних судоваи одређених зона мозга које су више или мање активне, додаје др Раичевић.
Окидачи мигрене
Унутрашњи окидачи мигрене су везани за генетску предиспозицију, и чешће су код оних који имају неког у породици са мигренозном главобољом. Такође, скоро три до четири пута су чешће у женској популацији него у мушкој популацији. Поред тога, постоје и спољни фактори који провоцирају мигренозне главобоље, као и начин живота.
„Пре свега депривација сна, пушење цигарета, узимање одређених намирница које имају велики садржај тирамина као што су димљени сиреви, црна чоколада, црно вино… То су супстанце које могу да започну овај пут“, напомиње гост Јутарњег програма.
Појава мигренозних главобоља је везана и за хормонске промене, пре свега за менструални циклус код жена, али је везана и за метеоролошке прилике.
Угроженост квалитета живота
Мигрена је обољење које није опасно по живот, али уништава квалитет живота.
„Ми смо раније стварно имали један озбиљан проблем да лечимо ове пацијенте са мигреном јер смо давали две врсте терапије. Једна је профилактичка, која смањује општу надраженост. Дајемо бета блокере, антиепилептике, антидепресиве и лекове за сузбијање самог напада. То деривати триптана и они су доста успешни. У последњих неколико година имамо препарате и на нашем тржишту, то су моноклонска антитела која су се показала, баш добро“, истиче неуролог.
Фармако-економски аспекти мигрене
На Војно-медицинској академији, доктор Пасовски и екипа лекара која сарађује са Удружењем неуролога, урадила је истраживање фармако-економски аспект мигрене које је потврдило да после можданог удара, мигрена је најскупље неуролошко обољење због терапије, изостајања с посла, због поремећеног квалитета живота, наглашава др Раичевић.
Профилактичка терапија има за циљ да се стави под контролу поремећена равнотежа, док моноклонса антитела и триптаними имају за циљ да се прекине бол као главни корелат мигрене.
Међутим, и даље постоји око 20 одсто пацијената код којих је неопходна примена парентералне терапије, јер су то пацијенти са таквом врстом главобоље коју прати фотофобија, фонофобија, мучнина, повраћање.
„У том кругу уз потпуну сарадњу и поверење пацијента можемо у огромној већини случајева да нађемо решење да се живот врати у неко нормално стање. Без обећања да ће мигрена нестати, то би било неозбиљно. У једном проценту случајева смо, што се каже, имали ударац у зид и скоро 15 одсто случајева пацијенти нису имали добар квалитет живота, имали су значајне нападе, наши лекови нису успели то да реше. Али здрав начин живота, избегавање штетних навика, уз доста времена проведеног на ваздуху и физичка активност, могу помоћи да се предупреде изазивачи мигрене“, напомиње неуролог др Ранко Раичевић на крају гостовања у Јутарњем програму.