Legalizacija od 3.000 dinara pa naviše

potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Nacrt zakona o ozakonjenju objekata predviđa 238 puta niže troškove i tri puta manje dokumenata, rečeno je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Na primer, do sada je za porodičnu kuću do 100 kvadrata bilo potebno šest dokumenata i 2,855 miliona dinara, dok će se sada tražiti dva dokumenta i 12.000 dinara – 9.000 dinara za izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine na objektu i 3.000 dinara za taksu lokalnoj samoupravi.

– Želimo da uvedemo red u građevinarstvo, i stavimo tačku na problem legalizacije. Hoćemo na brz i jeftin način da sprovedemo legalizaciju – rekla je Zorana Mihajlović.

Ona je dodala da će zakon odmah po usvajanju u Skupštini stupiti na snagu i da će obuhvatiti oko 1,47 milion nelegalnih objekata, od čega je oko polovina – 771.000 – već odranije u postupku legalizacije, odnosno njihovi vlasnici su podneli zahteve.

Zorana Mihajlović je rekla da će u narednih mesec dana biti sprovedena javna rasprava o zakonu. Ministarka je istakla da će se rešenje o ozakonjenju izdavati za najmanje 23 dana, a najviše 143. Vlasnici koji su podneli zahtev za legalizaciju objekata do 100 kvadrata plaćaće taksu od 3.000 dinara, do 200 kvadrata 10.000 dinara i do 300 kvadrata 20.000 dinara. Kada je reč o komercijalnim objektima, važiće ista procedura kao i za porodične kuće, s tim što će taksa za „ozakonjenje” biti 50.000 dinara za objekte manje od 1.000 kvadrata i dva miliona dinara za veće od 1.000 kvadratnih metara. Za tu kategoriju objekata su predviđeni 107 puta manji troškovi za one manje od 1.000 kvadrata i 41 put manji za veće od 1.000 kvadrata.

Zorana Mihajlović je podsetila na to da će to biti šesti zakon o legalizaciji u poslednjih 18 godina, poručivši da više neće biti novih zakona i produžavanja rokova, i pozvala građane da legalizuju svoje objekte. Ministarka je rekla da će postojati samo dve mogućnosti – da se objekti legaliziju ili sruše, kao i da svi koji počnu sada da grade objekte da bi iskoristili vreme do primene novog zakona, neće moći da se legalizuju jer će stanje biti provereno na terenu ortofoto snimcima. Ministarka Mihajlović je istakla da nijedan zakon o legalizaciji od 1997. godine, nije zautavio nelegalnu gradnju, iako je još 2002. gradnja bez dozvole označena kao krivično delo.

Ona je kazala da novi zakon neće biti vremenski ograničen, i objasnila da ozakonjenje počinje danom donošenja zakona, kao i da građevinski inspektori imaju rok od šest meseci da popišu nelegalne objekte. Vlasnici će, zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa, imati rok 30 do 90 dana da dostave dokaze o odgovarajućem pravu, za izveštaj o zatečenom stanju 30 dana, dokaz o plaćenoj taksi za „ozakonjenje” 15 dana i za izdavanje rešenja o ozakonjenju osam dana. Za objekte za koje nikada nije podnet zahtev za legalizaciju, po završetku popisa, Građevinska inspekcija će doneti rešenje o rušenju, koje se neće izvršavati do pravosnažnog okončanja postupka ozakonjenja. Objekti za koje ne bude izdato rešenje o ozakonjenju biće srušeni. U postupak ozakonjenja se može ući od dana stupanja zakona na snagu ukoliko je već podnet zahtev za legalizaciju, kada građevinski inspektor dostavi rešenje o rušenju nadležnom organu ukoliko je nelegalni objekat utvrđen popisom na osnovu zakona, zatim od dana dostavljanja spisa nadležnom organu (što dostavlja Katastar) ukoliko nije okončan potupak po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na bespravnim objektima, kao i u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona ukoliko je svojina upisana po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na bespravnim objektima. Više se neće plaćati naknada za uređenje, administrativna taksa i taksa za upis prava svojine s administrativnom taksom.

V. Đuričić

Zašto predsednik ne bi potpisao

Na pitanje šta će se desiti ukoliko predsednik Srbije Tomislav Nikolić ne bude hteo da potpiše pomenuti zakon nakon njegovog usvajanja u Skupštini, ministarka Mihajlović je kazala da ne vidi razlog za to.

– Očekujem dobru javnu raspravu, 22. septembra imamo prvu javnu raspravu i očekujem sugestije od svih institucija – rekla je ona, dodajući da, ako prođe javnu raspravu i sve što je predviđeno zakonima, ne vidi razlog zašto predsednik Srbije ne bi potpisao zakon o ozakonjenju objekata.

Oni koji su podneli zahtev do februara 2014, a ako su dostavili dokaze, plaćaće taksu za „ozakonjenje”, dok oni koji nisu podneli zahtev do tog roka, nakon popisa inspekcije, moraće da dostave dva dokumenta – izveštaj o zatečenom stanju objekta i dokaz o pravu svojine, kao i da plate taksu za „ozakonjenje”.

Trećina nelegalna

U Srbiji je trećina svih objekata nelegalna, a više od 70 odsto njih su stanovi i porodične kuće. Kada je reč o stanovima, ako je zgrada legalizovana i podnet zahtev za legalizaciju, plaćaće se samo taksa, dok će, ako zahtev nije podnet, morati da se podnese i izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine. Ako ni zgrada ni stan nisu legalizovani, dovoljno je da jedan vlasnik stana podnese zahtev.