Легализација од 3.000 динара па навише

потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Нацрт закона о озакоњењу објеката предвиђа 238 пута ниже трошкове и три пута мање докумената, речено је на конференцији за новинаре у Влади Србије. На пример, до сада је за породичну кућу до 100 квадрата било потебно шест докумената и 2,855 милиона динара, док ће се сада тражити два документа и 12.000 динара – 9.000 динара за извештај о затеченом стању и доказ о праву својине на објекту и 3.000 динара за таксу локалној самоуправи.

– Желимо да уведемо ред у грађевинарство, и ставимо тачку на проблем легализације. Хоћемо на брз и јефтин начин да спроведемо легализацију – рекла је Зорана Михајловић.

Она је додала да ће закон одмах по усвајању у Скупштини ступити на снагу и да ће обухватити око 1,47 милион нелегалних објеката, од чега је око половина – 771.000 – већ одраније у поступку легализације, односно њихови власници су поднели захтеве.

Зорана Михајловић је рекла да ће у наредних месец дана бити спроведена јавна расправа о закону. Министарка је истакла да ће се решење о озакоњењу издавати за најмање 23 дана, а највише 143. Власници који су поднели захтев за легализацију објеката до 100 квадрата плаћаће таксу од 3.000 динара, до 200 квадрата 10.000 динара и до 300 квадрата 20.000 динара. Када је реч о комерцијалним објектима, важиће иста процедура као и за породичне куће, с тим што ће такса за „озакоњење” бити 50.000 динара за објекте мање од 1.000 квадрата и два милиона динара за веће од 1.000 квадратних метара. За ту категорију објеката су предвиђени 107 пута мањи трошкови за оне мање од 1.000 квадрата и 41 пут мањи за веће од 1.000 квадрата.

Зорана Михајловић је подсетила на то да ће то бити шести закон о легализацији у последњих 18 година, поручивши да више неће бити нових закона и продужавања рокова, и позвала грађане да легализују своје објекте. Министарка је рекла да ће постојати само две могућности – да се објекти легализију или сруше, као и да сви који почну сада да граде објекте да би искористили време до примене новог закона, неће моћи да се легализују јер ће стање бити проверено на терену ортофото снимцима. Министарка Михајловић је истакла да ниједан закон о легализацији од 1997. године, није заутавио нелегалну градњу, иако је још 2002. градња без дозволе означена као кривично дело.

Она је казала да нови закон неће бити временски ограничен, и објаснила да озакоњење почиње даном доношења закона, као и да грађевински инспектори имају рок од шест месеци да попишу нелегалне објекте. Власници ће, због нерешених имовинскоправних односа, имати рок 30 до 90 дана да доставе доказе о одговарајућем праву, за извештај о затеченом стању 30 дана, доказ о плаћеној такси за „озакоњење” 15 дана и за издавање решења о озакоњењу осам дана. За објекте за које никада није поднет захтев за легализацију, по завршетку пописа, Грађевинска инспекција ће донети решење о рушењу, које се неће извршавати до правоснажног окончања поступка озакоњења. Објекти за које не буде издато решење о озакоњењу биће срушени. У поступак озакоњења се може ући од дана ступања закона на снагу уколико је већ поднет захтев за легализацију, када грађевински инспектор достави решење о рушењу надлежном органу уколико је нелегални објекат утврђен пописом на основу закона, затим од дана достављања списа надлежном органу (што доставља Катастар) уколико није окончан потупак по Закону о посебним условима за упис права својине на бесправним објектима, као и у року од шест месеци од дана ступања на снагу закона уколико је својина уписана по Закону о посебним условима за упис права својине на бесправним објектима. Више се неће плаћати накнада за уређење, административна такса и такса за упис права својине с административном таксом.

В. Ђуричић

Зашто председник не би потписао

На питање шта ће се десити уколико председник Србије Томислав Николић не буде хтео да потпише поменути закон након његовог усвајања у Скупштини, министарка Михајловић је казала да не види разлог за то.

– Очекујем добру јавну расправу, 22. септембра имамо прву јавну расправу и очекујем сугестије од свих институција – рекла је она, додајући да, ако прође јавну расправу и све што је предвиђено законима, не види разлог зашто председник Србије не би потписао закон о озакоњењу објеката.

Они који су поднели захтев до фебруара 2014, а ако су доставили доказе, плаћаће таксу за „озакоњење”, док они који нису поднели захтев до тог рока, након пописа инспекције, мораће да доставе два документа – извештај о затеченом стању објекта и доказ о праву својине, као и да плате таксу за „озакоњење”.

Трећина нелегална

У Србији је трећина свих објеката нелегална, а више од 70 одсто њих су станови и породичне куће. Када је реч о становима, ако је зграда легализована и поднет захтев за легализацију, плаћаће се само такса, док ће, ако захтев није поднет, морати да се поднесе и извештај о затеченом стању и доказ о праву својине. Ако ни зграда ни стан нису легализовани, довољно је да један власник стана поднесе захтев.