СВАКА СЕДМА ДЕВОЈЧИЦА У СРБИЈИ ПРИЈАВИЛА САЈБЕР НАСИЉЕ Интернет повољно тлo за „синдром крда” и организоване нападе
Иако је интернет замишљен као простор слободе и међусобног повезивања на основу заједничких интересовања, година и вредности, стварност то све чешће демантује.
Психолози и психијатри упозоравају да онлајн простор, иако пружа могућност за учење, изражавање и размену мишљења, све чешће постаје и место насиља, претњи и злостављања.
Најугроженије су, показују истраживања, жене и деца. Жене, нарочито млађе (15–30 година), новинарке, активисткиње и припаднице ЛГБТ+ заједнице, све чешће су мета сексуалних претњи, мизогиних увреда, објављивања приватних фотографија без дозволе (revenge porn), доксинга (објављивања личних података) и организованих кампања напада. Последњи је пример једне твитерашице, којој су, након прилично неутралног поста о проблему из новије историје, засули претњама и увредама на рачун пола, изгледа, посла, интересовања. Ишли су толико далеко да су извлачили њене постове од пре више година, како би доказали да је она све то што су јој упутили. Како је рекла, била је изложена организованом вређању и претњама, а пријаве упућене администраторима Твитер/X мреже добиле су генерички одговор да „није уочена повреда правила“. Невладине организације, којима се обратила, саветовале су јој да се обрати МУП-у и повереници за равноправност.
Међу младима најчешћи облици злостављања су увредљиве поруке, омаловажавање на основу изгледа или пола, претње физичким насиљем
Твитер је одавно препознат као најпроблематичнија мрежа у Србији у погледу говора мржње и злоупотребе, а нарочито осетљиве су теме с политичким и историјским контекстом. Додуше, ни Фејсбук, Инстаграм, Телеграм и Тикток нису поштеђени организованих напада, нарочито на јавне личности и активисте, а ту су им се придружили и инфлуенсери, посебо они млађи. Нажалост, неки од тих напада завршили су се на најгори начин, одузимањем живота.
– Сајбер злостављање предаторима делује као нека врста игрице – каже психолог Татјана Милић из Београда. – Кад су у питању отворене друштвене мреже, обично су у питању особе скривене иза неког надимка и с лажном фотографијом, убеђене да су довољно сакривене и да ће проћи некажњено. И најчешће нападају групно: ово је типични „синдром крда“, када појединци, под утицајем групе, губе осећај одговорности и „разум“ – постају део „крда“ и понашају се веома агресивно.
Како је Милићева рекла, анонимност, огроман број коментатора и алгоритамско потпиривање екстремних ставова често доводе до тога да нападнути добију порив да се склоне. Ипак, каже, то најчешће није решење: иако ће хорда можда потражити другу жртву, нападнутој особи остаје осећај немоћи.
Интервенција одраслих је од кључног значаја
Према истраживању из 2017. године, 10,3 одсто деце узраста 13–14 година било је изложено сајбер насиљу. Најчешће су жртве девојчице из породица с лошом комуникацијом и нижим социоекономским статусом. Последице су озбиљне: главобоља, несаница, депресија, анксиозност, па чак и физички болови.
Зашто сајбер злостављање цвета? Интернет продужава застрашивање изван школе, доступно је 24 сата сваког дана, а све то, када му се дода поремећена породична комуникација и нестабилан статус, добијамо децу без контроле која немају ни довољно развијену свест о одговорности за учињено. Такође, жртве одлично познају како функционише интернет, али им није довољно развијена емоционална отпорност. Зато је интервенција одраслих од кључног значаја.
„Онлајн крдо“ омогућава деиндивидуализацију – људи не осећају последице, не морају да мисле и делују колективно. Расте број појединаца којима су туђе вредности извор мржње, а за своје понашање не преузимају одговорност – каже Милић.
Ситуација је још гора када су у питању малолетници. У Србији је, према истраживањима, свака седма девојчица основношколског узраста пријавила сајбер насиље, док су међу средњошколкама те бројке и веће. У студији Душана Станковића из ПУ Ниш, 51,6 одсто тинејџера-испитаника пријавило је бар један облик узнемиравања на друштвеним мрежама, а 20,2 одсто признало је да су вршили сајбер злостављање.
Међу младима најчешћи облици злостављања су увредљиве поруке, омаловажавање на основу изгледа или пола, претње физичким насиљем, објављивање туђих података или интимних фотографија без дозволе, прогањање, крађа идентитета и масовно пријављивање профила (тзв. мобинг). Иако Кривични законик Србије не познаје термин сајбер насиље као засебно кривично дело, постоје одредбе у законима које се могу применити: угрожавање сигурности, прогањање, полно узнемиравање, недозвољено објављивање фотографија, као и говор мржње и подстицање нетрпељивости. Грађани се могу обратити поверенику за информације од јавног значаја, повереници за равноправност, као и Одељењу за високотехнолошки криминал при МУП-у.
Била је изложена организованом вређању и претњама, а пријаве упућене администраторима Твитер/X мреже добиле су генерички одговор да „није уочена повреда правила“
– Ако дете доживи сајбер злостављање у школској Вајбер или Ватсап групи, родитељ треба најпре да се обрати разредном старешини и обавести га о ситуацији, уз доказе као што су снимци екрана – рекла је Татјана Милић. – Уколико је потребно, укључује се и школски педагог или психолог, који воде разговоре и предлажу мере заштите. Ако школа не реагује адекватно, родитељ може пријавити случај директору, а затим и школској управи при Министарству просвете. У тежим случајевима, као што су претње, понижавање или ширење личних података, неопходно је пријавити догађај МУП-у, на адресу [email protected]. У сваком кораку важно је сачувати доказе и инсистирати на званичном записнику.